Džamba je važio za izuzetno odvažnog momka sa asflata, međutim, on je tragično nastradao. Kako su se širile glasine, zazidan je u temelje neke zgrade, dok drugi pričaju da je bačen u rijeku. Međutim, i u filmu “Nedelja” je ipak prva priča da je uzidan mrtav u beton.
Bivši telohranitelj Milorad Tomić jednom priliko govorio je o njemu.
– Stanovali smo u istoj ulici, Džej je bio malo niže. Nosio me je na ramena, vodio po svadbama kao klinca. Žena koja radi kao krupije u kockarnici mi je rekla u Beograđanki. Onaj lift u koji su ga uveli, a u liftu ne može da se zadrži nikakva tečnost jer je samo sa tri strane zatvoren. Mora negdje da curi. Kaže mi da je do članaka bilo krvi! Tako su ga “izbombardovali” da je on još tu iskrvario – pričao je Tomić.
Inače, Iso Lero Džamba ušao je u crnu hroniku kao maloljetnik – zbog džeparenja i šibicarenja.
Iako je biio sitne građe, oko 170 centimetara, težine oko 70 kilograma bio je veoma hrabar, a veoma rano počeo je da trenira boks, potom je boksovao i za Crvenu Zvezdu i Radnički.
Zbog svog fer pleja ušao je u legendu, a pobjeđivao je mnogo jače i krupnije.
Obični ljudi koji su ga poznavali govorili su da je bio veoma korektan, sa lijepim manirima, ali i veliku hrabrost da izazove mnogo jače i opsnije od sebe. Jedan takav konflikt došao mu je glave tog 23. septembra 1992. godine ispred “Palate Beograd”.
Gradske priče kažu da je zatvorski svet upoznao 1976. gdje je završio zbog krađe novčanika i tuče na autobuskoj stanici. Zbog nekih svojih poduhvata na ulicama stekao je status opasnog momka od koga su čak strahovali i zatvorski čuvari. Mnogobrojni zatvorski cimeri su zbog njegove reputacije izbjegavali da ulaze u konflikt sa njim, pa su gledali da mu ne protivreče. Ostao je upamćen kao neko ko se stalno svađao sa zatvorskim komandirima i istjerivao pravdu za ostale zatvorenike, zbog čega je nemali put dobijao batine pendrecima.
Neke stare priče govore da je dok su ga vodili na premlaćivanje znao je da se otrgne i provuče se kroz rešetke, lomio je staklo i prijetio da će isjeći vene. Zbog svojih ispada često mu je sledjovala samica uz dodatnu kaznenu jmeru vezivanja. Govorilo se da količina batina koje je on dobio u CZ-u, ne bi mogla da stane ni u 30 vagona.
Od cimera sa kojima je dijelio ćeliju zahtijevao je disciplinu i dodjeljivao im različite zadatke. Oni koji su se usprotivili dobijali su šamar, a oni malo tvrđi i batine. Oni koji su ga vidjeli u zatvoru kažu da je bio posebno surov prema silovateljima i zlostavljačima djece, na njegovoj meti bili su i homoseksualci, ali se oduševljavao sa onima koji su stigli zbog privrednog kriminala, piše Blic.
Proučio krivični zakonik
Džamba je svoje zatvorske boravke iskoristio da prouči krivični zakonik, koji je naučio napamet i poznavao svaku pravnu šupljinu, govorili su da je mnogo bolji nego neki advokati iako nikad nije kročio na Pravni fakultet. Zbog svog odličnog poznavanja krivičnog zakonika, nije se libio da nekom zatvoreniku, koji nije imao novca pomogne da valjano napiše žalbu, koja je prema tvrdnjama nekih upućenih znala da bude usvojena.
Osim svog pravnog umijeća Lero Džamba pisao je i poeziju a jedna njegova pjesma koju je otpjevao folk pjevač Džej Ramanadovski 1990- tih godina pod nazivom “Uspio sam u životu” postala je hit. Govorilo se da su njegove pjesme pune emocija, melanholične i setne.
Označen je bio kao predvodnik jedne jake ekipe iz najstrožeg centra Beograda, a početkom 1990-te postao je i vlasnik prve Agencije za zaštitu imovine i lica i za povraćaj i naplatu imovinskih dobara „Karmen“.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu