Odgovora na to pitanje nema; ili ga skrivaju, ili nemaju čime da se pohvale.
Tako je samo Bingo iskazao dobit od 158 miliona maraka uz prihod veći od 1,9 milijardi maraka, što pokazuje da je vlasniku, po pokriću svih troškova i plata radnika, ostalo više od 8% čistog profita. Ekonomisti kažu da takvog profita nema ni u jednoj zemlji u okruženju.
Srpskainfo je poslala pitanja Bingu, u kojima smo ih zamolili da navedu koliko je novca iz dobiti kompanije za 2023. godinu izdvojeno za pomoć kulturnim, sportskim ili drugim institucijama. Osim toga, pitali smo smo ih koje su to najznačajnije društveno korisne akcije koje trenutno podržavaju i sa koliko sredstava. Međutim, situacija je takva da nam i nakon sedam dana nisu poslali odgovore.
Banke
Uz trgovce, veliki inflatorni dobitnici su i banke. Njihovi bilansi su značajno porasli u odnosu na prethodnu godinu.
Tako je, na primjer, Nova banka prošle godine zaradila 55 miliona maraka, što je 35% više nego prethodne godine.
NLB banka je zaradila 49 miliona i u odnosu na prethodnu godinu profitirala za 32%.
Atos banka je u istom periodu zaradila 24 miliona maraka, što je za 14 miliona više od prethodne godine.
Srpskainfo se obratila svim ovim bankama, poslavši im pitanja.
I njih smo pitali koliko su iz dobiti izdvojili (ili planiraju da izdvoje) za pomoć kulturnim, sportskim ili drugim institucijama. Osim toga, tražili smo da nam navedu koje su to najznačajnije društveno korisne akcije koje trenutno podržavaju i sa koliko sredstava. Međutim, i od njih smo ostali bez odgovora.
Riječ ekonomiste
Ekonomista Svetlana Cenić kaže da svaka od tih kompanija u svom planu rada i strategiji razvoja ima i društveno odgovorno poslovanje, ali ako nisu u stanju da odgovore na to, onda nešto svakako nije u redu.
– Bez obzira što oni nisu humanitarna društva i nisu dužni da vode računa o socijalnoj politici države, ipak nešto trebaju da vrate zajednici, jer to nije samo dobra reklama, nego i ulaganje za budućnost. To što su ostali bez odgovora znači da nisu imali apsolutno nikakve projekte, da im ne funkcionišu ljudi koji se bave odnosima s javnošću ili jednostavno nisu zainteresovani – rekla je Cenićeva.
Praksa je, kako kaže, da se zajednici na neki način nešto vrati, a obično je riječ o lokalnoj zajednici, jer tamo gdje posluješ tamo i učiniš nešto za zajednicu.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu