Finansijski sistem BiH je takav da svi žive od indirektnih poreza, koji se prikuplja na jedinstveni račun. Kada dođe vrijeme da se troši, prvo se namiruje spoljni dug BiH, koji je zapravo dug entiteta, jer se institucije BiH ne zadužuju. Nema potrebe za tim jer su one sljedeće na listi prioriteta.
Tek nakon toga, od onog što ostane, pare se raspoređuju entitetima, prema dogovorenim koeficijentima, koji zavise od krajnje potrošnje. Entiteti potom novac dijele po svojim pravilima, između ostalog i lokalnim zajednicama. Najbanalnije rečeno.
Gdje je nastao problem?
Prvi problem su dugovi. Ranija baškarenja, zaduživanja i grejs periodi počeli su da nam stižu na naplatu. Rata inostranog duga entiteta u 2023. je za 52 odsto veća u odnosu na godinu ranije. Sa 890 miliona KM na 1,2 milijarde! Dakle, toliko manje su dobili budžeti entiteta. Možda jesmo među najmanje zaduženim zemljama svijeta, ali ćemo zato da grcamo vraćajući taj „malecki“ dug.
Drugi problem je nastao kada se nova koalicija na nivou BiH dogovorila da uveća budžet institucija BiH za 2023. Za čak 23 odsto. Dakle, toliko manje su dobili entiteti. Ponašanje stranaka iz FBiH je potpuno očekivano, jer je za njih veći budžet BiH = više Bosne. Ali, ovo je jedinstven primjer da „rušitelji BiH“, koji dolaze iz Republike Srpske, glasaju za povećanje budžeta toj istoj BiH. “Frankenštajn državi” dali smo živ novac, a mi ćemo da se krpimo kreditima. Bravo, patriote!
Treći problem je za sada u povoju, ali bi u budućnosti mogao da bude najveći. To je potrošnja po entitetima mjerena naplatom PDV, koja pokazuje pad. To je kupovna moć stanovništva. To je slika i prilika koliko narod ima para, ili koliko smije da potroši. To vam je sve ono za šta premijer Višković krivi medije, ne znajući ili ne želeći da prizna da govori o parametrima recesije, a ne o novinarskim izmišljotinama.
Pravilo je da najslabija karika puca prva, a to su opštine i gradovi. Ministarstvo finansija im je dalo saglasnost na planirane budžete iako je znalo da neće dobiti koliko su planirali. Sada se načelnici hvataju za glavu, otkazuju projekte, prave rebalanse i boga mole da sakupe dovoljno za plate. Novca će da fali i Republici, ali ona uvijek još može da se zaduži, za razliku od opština kojima za zaduženje treba saglasnost iz Vlade. Kola će se slomiti na „nesposobnim“ (grado)načelnicima, gledaćemo podizanje lokalnih poreza i taksi, nove referendume o opozivima, sirotinji će da kasni socijala…
Da li je sada jasno koliko bode oči jednokratna teniska kabriolet dvorana u Banjaluci u koju je skršeno više desetina miliona maraka? Da li sada jasno koliko je uvredljiv budžet predsjednika Republike od 56 miliona maraka i novo vozilo skuplje od 300.000 KM? Da li je sada jasno da Banjaluka suštinski više radi na jačanju BiH nego Sarajevo? Da li se slažemo da nam vlast odluke donosi od sastanka do sastanka, bez ikakvog strateškog plana, osim onog koji uključuje beskonačna zaduživanja?
Kada pogledate milione kojima se gađaju, jasno je da smo bogata zemlja. Ali nam je društveno bogatstvo raspoređeno neravnomjerno, do kriminalnih granica. Šta planiramo da uradimo tim povodom?
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu