Vozači i privrednici odavno su prestali da računaju šta bi bilo kad bi bilo jer, sve i da cijena barela dođe na par dolara, oni od toga ne bi imali apsolutno nikakve koristi.
A trebalo bi, s obzirom na to da se svaki, pa i najmanji skok cijena nafte u svijetu, prebije upravo preko njihovih leđa, i to bukvalno preko noći.
Domaći naftaši u ovakvim situacijama, naime, ne gube ni časa da brže-bolje poskupe gorivo na svojim pumpama jer, bože moj, nemaju drugog izbora.
Onda se svi, doduše utaman, pitamo kako imaju izbora kad barel pojeftini, jer tada ćute kao zaliveni, najčešće ni za jedan fening ne dirajući cijene svog dizela i benzina.
Kad ih javnost malo pritisne i pozove na odgovornost, nemušto se pravdaju da rade po principu slobodnog tržišta i u skladu sa svojom poslovnom politikom. Politikom koja im na jednom poskupljenju od samo pet pfeniga po litru u džepove godišnje, otprilike, zbije dodatnih 60 miliona KM.
A poskupljenja se samo ređaju jedno za drugim – jednom zbog akciza, drugi put zbog poskupljenja barela nafte, treći put zato što im se, jednostavno, tako može. I onda sve ukrug, i svaki put po par feninga, a cijena barela nafte pada li – pada!
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu