Postao je pravi heroj tako što je nepoznatom mladiću, koji je sletio kolima u kanal pun vode u mjestu Mareza, spasao život.
On je rodom iz Crne Gore iz mjesta Jankovića krš, koje se nalazi blizu Cetinja, a taj dan je sa porodicom krenuo na ručak kod bake.
– Mjesto gdje se ovo desilo zove se Mareza. Meni baba živi tu i mi smo kao porodica išli kod nje na ručak. Ja sam ranije završio sa ručkom i izašao ispred kuće i išao da dam psima lutalicama da jedu pošto im baba stalno daje da jedu. Išao sam da ih tražim i jedno 10 minuta sam ih zvao, zviždao, ali njih nije bilo i rekoh samom sebi ostaviću hranu, pa će naći sami i krenuo sam kući. Slučajno sam se okrenuo i vidio auto kako ide, kako udara i prevrće se. Ja mahinalno skidam duksericu i derem se: ‘Tata tata’, pošto mi je tata isto tu bio, ali u kući i ja sam krenuo da trčim prema autu koji je sletio u kanal. Kako sam trčao okrećem glavu, vidim da tata izlazi tek iz kuće i bilo mi je u glavi da je svaki tren bitan osobi u kolima uskočio sam u kanal – ispričao je Ilija, a onda je opisao kako je izvukao mladića iz kola:
– Išao sam jedno 3, 4 metra do njega i čuo sam kako je momak udarao u prozor i ja sam prišao tom prozoru udario šakom i prozor se razbio. Uhvatio sam momka, izvukao ga napolje i momak se popeo na kola i krenuo valjda od straha, pošto nije još došao sebi, da vrišti: ‘Pomagajte molim vas, pomagajte’. Ja sam momku govorio: ‘Smiri se, imali još ko u kolima osim tebe?’, a on je rekao da nema. Tad sam mu pomogao da izađe iz kanala. Kad sam ja izašao i kad se smirio poslije jedno pet minuta, momak me zagrlio i rekao: ‘Hvala ti, taman ostadoh bez daha mislio sam da ću da se ugušim’, i ja sam ga odveo da se okupa kod babe i da obuče čistu i suvu odjeću, ali momak nije htio i došla mi je sestra od tetke i poveli su ga kući – rekao je Ilija.
Objasnio je kako uopšte nije razmišljao da li njemu nešto može da se desi u tom trenutku.
– Ja u tome trenutku kad sam uskočio u kanal nisam razmišljao za sebe. Da li će meni nešto biti. Nisam osjećao ni vodu, kao da sam trčao po asfaltu. Adrenalin me uhvatio i nisam imao straha. Da se opet tako nešto desi, ne daj bože, opet bih sve isto uradio! Ipak to je nečiji život i kao što bih volio, ako se ne daj bože, možda meni tako nešto desi, da i meni neko pomogne. Treba da budemo humani i da pomažemo jednim drugima – zaključio je Ilija, piše Mondo.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu