Prelazak tog praga prekretnica je u kršenju odredbi nuklearnog sporazuma iz 2015. godine između Irana i svetskih sila koji je ograničio količinu do koje je Iran smeo da obogaćuje uranijum na 3,67 odsto, znatno ispod 20 odsto koliko je Iran postigao pre sporazuma.
Za nuklearnu bombu potreban je nivo obogaćenosti od 90 odsto.
U izještaju IAEA-e se navodi da su iranske zalihe uranijuma obogaćenog do 60 odsto u obliku uranijevog heksafluorida, gasa koji se obogaćuje centrifugama, procjenjene na 55,6 kg, što je povećanje od 12,5 kg u odnosu na prethodni tromjesečni izvještaj.
Iranu bi trebalo otprilike tri do četiri nedelje da proizvede dovoljno materijala za bombu ako bi to hteo, rekao je diplomata, dodajući da bi IAEA-i trebala dva do tri dana da otkrije korake u tom smeru.
Iran negira da namjerava da proizvede nuklearnu bombu.
U pregovorima Irana i SAD-a postignut je samo mali napredak prema oživljavanju sporazuma. U slučaju obnove sporazuma Iran bi trebalo da ugasi brojne napredne centrifuge jer mu je sporazum dopuštao samo obogaćivanje centrifugama IR-1 prve generacije.
Takođe bi se smanjila količina obogaćenog uranijuma s trenutnih otprilike četiri tone na 202,8 kg, prenosi Telegraf.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu