U svemu tome nekako se najmanje priča o onima koji su prvi na terenu. Vatrogascima. Jer kada vatra krene, jedni bježe od nje, dok drugi kreću prema njoj.
Dok je većina nas požare pratila kroz fotografije i snimke, vatrogasci su satima stajali na terenu, u dimu i na ogromnim vrućinama. Umorni, iscrpljeni i često bez dovoljno odmora, nastavili su da rade dok god postoji opasnost za ljude i imovinu. Nekada satima, nekada cijelu noć, a ponekad i danima. Za njih nema mnogo prostora za strah, jer u trenutku kada poziv stigne, neko mora izaći na teren.
Ali njihov posao često prođe nezapaženo. Kada se požar ugasi i situacija smiri, oni samo spakuju opremu i odlaze na sljedeći zadatak. Rijetko ko zastane da pomisli koliko su se ti ljudi naradili i rizikovali da bi zaštitili nečiju kuću, imanje, šumu ili život.
Zato su vatrogasci naši tihi heroji.
O njima se ne govori dovoljno kada nema požara. Ne sjetimo ih se dovoljno kada je sve mirno. A upravo tada bi trebalo da razmišljamo o tome koliko su važni i koliko je njihov posao težak.
Da li tada pitamo imaju li dovoljno ljudi? Imaju li dovoljno zaštitne opreme? Da li su vozila kojima izlaze na intervencije dovoljno dobra? Imaju li uslove da posao koji od njih očekujemo obavljaju bez dodatnog rizika?
Vatrogasci nisu samo ljudi koji gase požare. Oni su tu kada gori kuća, kada se dogodi saobraćajna nesreća, kada treba spasiti čovjeka ili životinju, kada voda prijeti da poplavi nečiji dom i u brojnim drugim situacijama u kojima je nečija sigurnost ugrožena.
I zato, ovih dana, dok gledamo prizore požara širom BiH, najmanje što možemo jeste da im kažemo hvala.
Hvala što svoj posao radite tiho, bez velike priče, ali sa ogromnom odgovornošću.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.