Posebno u kioscima brze hrane, kod kojih ne postoji sistemska unutrašnja kontrola. Inspekcija tvrdi da sprovodi i redovni i vanredni nadzor.
Majonez, pavlaka, meso –lako se kvare na visokim temperaturama, naročito ako stoje nekoliko dana. Taj problem nemaju u restoranu brze hrane na jednoj beogradskoj pijaci jer se, tvrde, sve rasproda dok je još svježe. Roba im, kažu, stiže svakog dana od provjerenih dobavljača.
– Najviše obraćamo pažnje na kvalitet hrane. Imamo dobro skladište, dobre frižidere, rashladne vitrine. Što se toga tiče, stvarno je sve na svom mestu. Znači, higijena i sve ostalo, pranje ruku, održavanje lokala, brisanje – kaže majstor roštilja Dejan Stanisavljević.
Posebni noževi za sirovo meso
Da li je higijena na odgovarajućem nivou, kako se hrana čuva i obrađuje, utvrđuje Veterinarska inspekcija. Redovno i vanredno, kažu, kontrolišu i da li se za sirovo meso koriste posebni noževi, daske za sječenje, da li se odvaja od svježeg povrća, priloga, već pripremljene hrane, prenosi Blic.
-Tokom ljetnjeg perioda poseban akcenat se stavlja na higijenu svega što dolazi u kontakt sa hranom, čišćenje i pranje površina i pribora za pripremu hrane, zaštitu prostora i hrane od insekata, glodara… Procenat proizvoda koji je tokom kontrola u proteklih godinu dana proglašen nebezbjednim, zbog mogućeg izazivanja bolesti koje se prenose hranom, nije od značaja- navode iz Veterinarske inspekcije Ministarstva poljoprivrede.
Tačno se zna koliko soli, koliko aditiva…
Značajno je, međutim, da kupac, i prije nego što zagrize lepinju, bude siguran da je u njoj zaista meso. I da odgovara standardima. A u to se sumnja, kažu u Republičkoj uniji potrošača.
Podsjećaju da Pravilnik o kvalitetu usitnjenog mesa i proizvoda od mesa tačno definiše koliko soli, aditiva, ekstrakta ide u roštilj meso, šta je burger, a šta pljeskavica i od čega se pravi.
– Potrošač ne može sam, neposrednim opažanjem da utvrdi od kog mesa i da li je samo od mesa napravljena. Upravo je stoga potreban pojačan nadzor inspekcijskih organa koji će vršiti kontrole i da li se pljeskavica prodaje u odgovarajućoj gramaži, da li je unutra sadržano isključivo meso, kako je definisano pravilnikom, kao i da nema nedozvoljenih aditiva i drugih supstanci u mesu kojih ne treba da budu u okviru konkretnog proizvoda koji se prodaje kao pljeskavica – kaže Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača.
U kioscima brze hrane, kažu u Uniji potrošača, nema sistema unutrašnje kontrole kao kod velikih lanaca. Zato potrošačima savjetuju da izoštre čula. Ako je lokal prljav, roštilj majstor aljkav, a meso čudnog ukusa ili mirisa treba prijaviti inspekciji. Jer u takvim uslovima lako može doći do razvoja bakterija i masovnog trovanja za šta nesavesnim prodavcima preti i zatvorska kazna.