Biznis

JEDNA OD NAJBOLJIH GODINA ZA DOMAĆI AGRAR Voće podbacilo, ali odličan prinos žitarica i povrća

Domaći ratari u svakom pogledu mogu da budu zadovoljni ovom sezonom, i kad je riječ o prinosima, i kvalitetu poljoprivrednih kultura.

JEDNA OD NAJBOLJIH GODINA ZA DOMAĆI AGRAR Voće podbacilo, ali odličan prinos žitarica i povrća
FOTO: MILAN PILIPOVIĆ/RAS SRBIJA

U Savezu udruženja poljoprivrednih proizvođača RS naglašavaju da je u Srpskoj ostvaren prosječan prinos pšenice od 6,5 tone po hektaru. 

– Pšenica je odlično rodila, a dobrog je i kvaliteta. Takođe, ima prihvatljivu tržišnu cijenu od 30 do 33 feninga po kilogramu, što znači da je, za njene proizvođače, ova kultura rentabilna. Očekuje se da će ove godine pšenica biti posijana na 35.000 do 40.000 hektara – kaže za Srpskainfo predsjednik ovog saveza Stojan Marinković.

Po njegovim riječima, dobar je i prinos soje, čija je žetva skoro privedena kraju. Prinos je od 3,5 do 4,5 tona po hektaru, a cijena 66 feninga po kilogramu, čime ratari, takođe, mogu da budu zadovoljni. 

FOTO: SLAĐANA R. MRKONJIĆ/RAS SRBIJA
FOTO: SLAĐANA R. MRKONJIĆ/RAS SRBIJA

– Agrometeorološki uslovi su ove godine bili povoljni za kukuruz, a očekujemo prinos i preko deset tona po hektaru. Tamo gdje je tlo manje plodno, prinos bi mogao da bude između sedam i osam tona, što je dobro za niže klase zemljišta. Očekujemo da će njegova cijena biti oko 30 feninga po kilogramu, čime bismo bili zadovoljni – poručuje Marinković.

Pročitajte još

Dok ratari, zbog dobrih prinosa i kvaliteta žitarica, zadovoljno trljaju ruke, voćari nemaju čime da se pohvale. U Udruženju voćara RS ističu da su podbacile sve voćarske kulture, neke i do 80 odsto, pa čak i više. Objašnjavaju da je sve krenulo nizbrdo još proljetos, kada su mrazevi uništili gotovo polovinu proizvodnje.

– Rod trešnje i breskve je jako slab, a ovo voće je podbacilo za čak 80 odsto, u odnosu na očekivanja, odnosno sezone kad smo bili zadovoljni prinosima. I ono što smo ubrali lošeg je kvaliteta. Prinos šljive je manji za oko 60 odsto, jedino je na Majevici rod i kvalitet ovog voća bio dobar. Kruška je isto podbacila za toliko, a najveći dio ovog voća završiće u industriji. Rod jabuke je prepolovljen, čemu je doprinio i grad koji je pogodio Potkozarje pred sami početak berbe – ističe za Srpskainfo predsjednik ovog udruženja Dragoja Dojčinović.

FOTO: MILAN PILIPOVIĆ/RAS SRBIJA
FOTO: MILAN PILIPOVIĆ/RAS SRBIJA

Objašnjava da će se loša godina odraziti i na cijene voća na našem tržištu.

– Cijena će biti veća, a potražnja manja, što je uslovljeno i kupovnom moći građana. Nekako ćemo pregurati do januara i februara, kada treba očekivati značajnije poskupljenje voća. S obzirom na to da je i u Evropi za skoro 40 odsto manje voća, kojeg nema na zalihama ni u hladnjačama, i ono što dođe iz uvoza neće biti jeftino – poručuje Dojčinović. 

Situacijom na terenu zadovoljni su i u Ministarstvu poljoprivrede, s obzirom na to da su prinosi, kao i u Srbiji, bili rekordni. Ministar Boris Pašalić istakao je da  Srpska od nastanka nije imala tako dobre prinose u poljoprivrednoj proizvodnji kao ove godine.

FOTO: GORAN ŠURLAN/RAS SRBIJA
FOTO: GORAN ŠURLAN/RAS SRBIJA

– Prosječan prinos pšenice dostigao je sedam tona po hektaru, a rekordan rod će zabilježiti i kukuruz, koji je tradicionalno najvažnija poljoprivredna kultura kod nas. Sve ovo je, naravno, ostvareno zahvaljujući i povoljnim vremenskim uslovima, ali i podsticajima koji su, kada je u pitanju, recimo, pšenica, godinama među najvećima u regionu. Osim toga, podsticaji su redovni, isplata nije bila nikad redovnija nego ove godine, što sveukupno pomaže u prevazilaženju svih problema u vezi epidemije virusa korona. Od početka godine i pojave virusa cilj nam je bio proizvodnja što više hrane i u tome smo uspeli – navode iz Ministarstva, podsećajući da su se pojavili i tržišni viškovi mesa, mllieka i povrća, a da su reagovali otkupom.

Višak povrća nemamo kome da prodamo

Povrtari su ove godine zasadili do 20-30 odsto površina više nego prethodne, vidjevši šta znači proizvodnja domaće hrane, kaže predsjednik Udruženja povrtara RS Brane Mastalo.

– Godina je bila dosta povoljna za razvoj povrća i dobili smo na vrijeme podsticaje u drugom mjesecu, tako da smo dočekali koronu spremni. Prinos i kvalitet su bili dobri, sada imamo puno povrća, ali i posljedicu korone, da je manja potražnja, jer nema veselja i okupljanja. Imamo situaciju da nemamo kome da prodamo to povrće, odnosno niske su cijene. Vlada se uključila u to i dala dva miliona KM pomoći povrtarima, ali to nije dalo rezultate, jer su taj novac dali otkupljivačima i prerađivačima, da oni otkupe i da izvezu ili prerade. Ima firmi koje su to uradile, ali i onih koji to ne mogu izvesti. Mi na terenu se i ne slažemo s ocjenom da je otkupljeno 10.000 tona više ove godine, jer imamo drugačije podatke. Pritom se svim povrtarima daje milion i po KM kroz podsticaj i mislim da to nije logično – kaže Mastalo.

Autori: Maja Radoja, Valentina Mišljenović