Ono na šta se posebno osvrnula jeste njen život van granica Srbije i teška borba za opstanak.
– Bila je 1992. godina, nije bila moja odluka da budem dadilja. Kanada je tada izdavala samo imigracione vize, a ja sam otišla tamo preko mađarske linije, i to turistički. Bakina rodbina, sa tatine strane, 16. koljeno, oni se prezivaju Soroš, poslali su za mene garantno pismo i mislim da sam bila jedina osoba koja je tada dobila turističku vizu, ne imigracionu. Kad me je konzul pitao zašto usred haosa odlazim u Kanadu, kažem da nikada nisam vidjela svoje rođake, a želim da ih vidim. On me je pitao da li ću se vratiti, a ja sam rekla – ne znajući kakvu istinu izgovaram, nisam imala namjeru da se vratim – rekla sam da ću se vratiti, jer sam ovdje neko i nešto, a tamo bih uvijek bila građanin osmog reda. Dobila sam vizu na aerodromu u Beogradu na tri mjeseca, a na aerodromu u Torontu na šest mjeseci, i onda sam mogla da budem dvije nedelje kod rođaka i morala sam da nađem posao – rekla je Bačić Alimpić.
Kako dalje navodi, prijavila se svuda gdje je trebalo, ali desilo se i ono čega se svi pribojavaju – bila sam prevarena
– Čekalo se na radnu dozvolu. U međuvremenu sam se na crno zaposlila u jednoj jevrejskoj porodici, gdje sam čuvala troje djece, bila sam im dadilja. To je bilo jezivo teško, živjela sam u podrumu, u jednom sobičku, metar i po sa metar i po, bez prozora, sa onom instalacionom cijevi iznad glave.
Bilo je strašno, ali tata je bio uz mene… Dao mi je sve pare koje je imao, a ja sam ih dala čovjeku porijeklom iz BiH da mi sredi imigracione papire, a on se nikada više nije pojavio… Bilo me je sramota jer sam bila prevarena, naivna budaletina i rekla sam tati da se neću vratiti dok te pare ne zaradim da mu vratim, te sam ostala godinu dana. E, onda kad je tata saznao za to, u jednom telefonskom razgovoru, rekao mi je da ga ne tjeram da on sa šezdeset i nešto godina prelijeće okean, “pakuj se i vraćaj se kući, meni nisu važne pare, meni si važna ti” – ispričala je voditeljka.
Odletjela je u velikom stilu u Kanadu, a nije se baš tako vratila. Otišla je preko Budimpešte i vratila se na isti način, samo “Er Indijom”, piše Kurir.
“Švercovala sam pelene”
– Nisam uspjela da zaradim novac koji mi je otac dao. Ipak, snašla sam se i počela da radim u firmi koju je držao neki Beograđanin. Otvorio je predstavništvo u Novom Sadu. Švercovala sam pelene, nije me sramota, jer je tada bila strašna inflacija i bilo je jezivo. Sjećam se da sam super zarađivala i sve sam pare davala tati, iako je on rekao da ne želi. Shvatila sam da ne bih mogla nikada da živim takvim životom, takvi ljudi prosto nemaju život, cijelog dana su na poslu, to su ogromne razdaljine od posla do kuće, ljudi koji tako i toliko rade djecu vide samo na sat dnevno. Vratila sam se kući – otkrila je ona.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu