U njegovoj stranici taj nacrt dočekan je sa opreznim optimizmom, ali mnogi evropski zvaničnici odmah su odbacili Džonsonove prijedloge. Za nešto više od 20 dana, koliko ima do 31. oktobra, ističe vrijeme da Britanija i EU pregovaraju o novom sporazumu.
Sljedeći samit lidera EU je 17. i 18. oktobra, a ako premijer ne postigne dogovor do 19. oktobra, po zakonu je dužan da traži novo produženje Bregzita. Džonson već dugo tvrdi da će do 31. okotobra Velika Britanija napustiti EU po svaku cijenu.
Više od tri godine nakon što je Velika Britanija izglasala izlazak iz EU, i šest mjeseci nakon što je prvi put trebalo da je napusti, svođenje računa se približava.
U naredne tri nedjelje, ti scenarija su na stolu.
Može li Džonson da postigne sporazum?
Nova ponuda premijera Britanije Briselu usredsređuje se na izmjene za „irski bekstop“ dijelu ranije pregovaranog Sporazuma o povlačenju koji ima za cilj da spriječi povratak graničnih prelaza između Sjeverne Irske i Republike Irske. To je bila crvena linija za EU od prvog dana kada su počeli pregovori o Bregzitu.
Džonson priznaje da će prema njegovom novom planu biti potrebne neke carinske provjere poslije Bregzita, ali je predložio da se one mogu obavljati na “decentralizovanoj osnovi”.
Plan je hladno dočekan sa evropske strane, ali sada bar imaju o čemu da razgovaraju, piše Si-En-En, ali dodaje da je problem što je teško očekivati da će razgovori otići daleko.
Zvaničnici u Dablinu saopštili su da su predlozi nespojivi sa obećanjima da će se izbjeći granica, izrazivši zabrinutost da bi to ugrozilo integritet jedinstvenog evropskog tržišta, kao i mir postignut sporazumom “Dobri petak” kojim su završeni višegodišnji sukobi.
Evropski parlament, koji ima pravo veta na sporazum o Bregzitu (s obzirom da je nužno da ga ratifikuje), takođe nije impresioniran. Parlamentarna grupa za Bregzit izdala je u četvrtak saopštenje u kojem se navodi da prijedlozi Velike Britanije „ne odgovaraju onome što je dogovoreno kao dovoljan kompromis“.
Brigid Fovler, viši istraživač iz “Hansard društva” kaže da je malo vjerovatno – ali nije nemoguće – da će Velika Britanija i EU imati dovoljno vremena za postizanje sporazuma, s obzirom na velike razlike. Ipak, naglašava da je veliki izazov postići sporazum do 11 časova uveče 31. oktobra, čak i ako se politika stavi u stranu.
Još uvijek postoji skepticizam da bi Džonson taj plan mogao da usvoji i u parlamentu Velike Britanije. Da bi bila sigurna da ima većinu u Parlamentu, vlada će morati ponovo da povuče pobunjene poslanike Konzervativne stranke, obezbjedi podršku članova Evropske istraživačke grupe i zadrži deset poslanika Demokratske unionističke partije. Ni to nije dovoljno – Džonsonu će biti potrebna podrška više poslanika opozicionih laburista.
Šta je sa Bregzitom bez sporazuma?
Ukoliko EU odbije Džonsonove prijedloge za Bregzit, zakon koji su usvojili poslanici koji se protive izlasku bez sporazuma stupio bi na snagu. Taj zakon zahtijeva od Džonsona da napiše pismo Briselu u kojem traži produžetak procesa Bregzita ako sporazum ne bude dogovoren do 19. oktobra – nakon presudnog samita evropskih lidera.
Ali neki se još uvijek nadaju mogućnosti da vlada može istovremeno da se pridržava zakona i da napusti EU bez sporazuma 31. oktobra. Detalji nisu jasni, ali izgleda da se radi o situaciji u kojoj bi vlada nekako nagovorila EU da odbaci produžetak koji bi bio tražen.
Kada bi postalo jasno da je vlada odlučna da se ne pokori zakonu i izvede Veliku Britaniju iz EU bez dogovora, na čemu mnogi Bregzitaši insistiraju, Džonson bi se vjerovatno našao pred sudom. Takođe, teško bi bilo da opozicija, u ovoj fazi, ne bi željela da sruši vladu glasanjem o nepovjerenju.
Međutim, u tom slučaju upali bi u vremenski tjesnac, a opozicioni poslanici bi morati da imaju alternativnu vladu spremnu da preuzme vlast – za šta im je potrebna podrška pobunjenika iz redova Konzervativaca. Ako bi Džonsonu bilo izglasano nepovjerenje, a opozicija ne uspije da sastavi vladu, premijer bi prosto mogao da sačeka da vrijeme prođe i da se dogodi Bregzit bez sporazuma.
Da li bi Džonson bio primoran da traži produženje?
Zakon protiv izlaska Velike Britanije iz EU bez sporazuma – koji Džonson voli da opisuje kao “zakon za predaju” – veoma je čvrsto napisan.
Kao dio slučaja koji je u petak pokrenut na škotskom sudu, vlada Velike Britanije bila je obavezna da utvrdi kako će se poštovati taj zakon. A čini se da je Džonson čvrsto obavezao da će tražiti produžetak roka za Bregzit, kako to zakon zahtjeva.
Čini se da se to čvrsto obećanje ne slaže sa tvrdnjom premijera da će radije biti “mrtav u jarku”, nego što će odložiti Bregzit. Međutim, postoje neki koji vjeruju da bi Džonson – iscrpljujući svaku drugu opciju – mogao da napravi zaoket.
Drugi referendum?
Džonson je mogao da digne ruke i tražiti produženje, a onda se upustiti u neizbježno – izbornu kampanju sa obećanjima da će završiti Bregzita ako mu glasači mu daju dovoljno veliku većinu u Parlamentu. Ovaj scenario pretpostavlja da bi EU pristala na zahtjev za proširenje.
– Teoretski, postoji mogućnost da EU jednostavno kaže ne. Ali mnogi posmatrači iz Brisela smatraju da je to malo vjerovatno, dijelom i zato što EU neće željeti da izbacuje neku zemlju članicu protiv svoje volje. Takođe, iz političke prespektive EU ne želi da bude smatrana krivom ako se ne dogodi Bregzit bez dogovora – rekao je Fovler.
Lideri EU takođe bi željeli da vide neke dokaze da bi se svako odlaganje koristilo na produktivniji način od onoga kako je do sada korišćeno odlaganje od šest mjeseci. Mogućnost opštih izbora mogla bi da bude dovoljan razlog, s obzirom da bi mogli da izazovu veliki pomak u stavu Velike Britanije o Bregzitu – posebno zato što bi, ukoliko opozicione stranke pobjede, drugi referendum iznenada postao mogućnost.
(Blic)
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu