Elektrana u Zaporožju, koja je pod kontrolom moskovskih trupa od marta, pogođena je nekoliko puta tokom granatiranja za vikend.
Ukrajina i Rusija su razmijenile optužbe za napade, a Ukrajina je rekla da je ruski napad oštetio tri detektora radijacije i doveo do toga da je jedan zaposleni u fabrici hospitalizovan sa ranama od gelera.
Vijest o udarima brzo je izazvala međunarodnu osudu, pri čemu je generalni sekretar UN Antonio Gutereš nazvao „svaki napad“ na nuklearna postrojenja „samoubilačkim“, a šef Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafael Marijano Grosi pozvao obje strane da „pokažu krajnju uzdržanost“ da bi se izbjegla nuklearna katastrofa, piše Politiko.
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski odmah je pozvao zapadne zemlje da kazne Rusiju novim sankcijama njenoj nuklearnoj industriji, ponavljajući prethodna upozorenja o mogućoj katastrofi razmjera kao u Černobilju 1986. godine.
– Svijet ne treba da zaboravi na Černobilj i da se sjeti da je Zaporožje (nuklearna elektrana) najveća u Evropi. Černobiljska katastrofa je eksplozija u jednom reaktoru, Zaporožje ima šest energetskih blokova – rekao je on.
Rizici ograničeni
Međutim, stručnjaci kažu da situacija u Zaporožju — gdje je stacionirano 500 ruskih vojnika i 50 komada teške mašinerije, uključujući tenkove, prema riječima ukrajinskih zvaničnika — ne opravdava upozorenja o katastrofi širom Evrope.
Rizici od granatiranja su ograničeni s obzirom na to da su reaktori zaštićeni sa do 10 metara betona, kaže Leon Cizelj, predsjednik Evropskog nuklearnog društva.
On je procijenio da bi samo niz ciljanih bombardovanja iz vazduha vjerovatno probio zidove reaktora.
Napad na skladišta istrošenog goriva, dodao je, imao bi ograničen efekat, jer bi svaki oslobođeni radioaktivni materijal putovao samo oko 10 do 20 kilometara kroz vazduh.
Džejms Ekton, jedan od direktora programa nuklearne politike u Karnegi zadužbini za međunarodni mir, složio se da granatiranje nije pravi rizik, ukazujući umjesto toga na ranjivost sistema za hlađenje elektrane.
– Prava analogija ovdje je Fukušima, a ne Černobilj – rekao je on.
Nuklearne elektrane su projektovane sa više nezavisnih sigurnosnih sistema, uključujući brojne priključke na mrežu i rezervne dizel generatore. Zaporožje takođe koristi jezero za raspršivanje za hlađenje, što znači da se topla voda iz unutrašnjosti elektrane raspršuje u spoljašnji vazduh kako bi se snizila njegova temperatura.
Oni će “zapravo biti relativno ranjivi jer moraju da budu u kontaktu sa spoljnim svijetom”, što ih čini potencijalnim metama za napad, rekao je Ekton, prenosi Blic.
Obojica su naglasili da bi čak i u najgorem slučaju — ako se sistemi za hlađenje pokvare, što bi dovelo do kvara reaktora — to izazvalo ozbiljnu štetu samo na lokalnom nivou. Cizelj je procijenio radijus od 30 kilometara.
– To će biti tragedija za lokalno stanovništvo, čak i ako ne bi izazvalo trenutne žrtve, ali za nas u Evropi… to bi bio veoma nevažan događaj, u smislu posljedica po zdravlje ili bilo šta drugo u životnoj sredini – rekao je Cizelj.
“Međusobno optuživanje”
Pa zašto se Rusija i Ukrajina međusobno optužuju za granatiranje i naglašavaju rizik od katastrofe?
– Ideja o nuklearnoj nesreći je zastrašujuća — privući će pažnju ljudi — pa je to gotov alat za ovu svrhu – rekao je Džon Erat, viši direktor politike u Centru za kontrolu oružja i neproliferaciju, neprofitne organizacije.
– Za Rusiju, to je način da se „podižu ulozi za povećanje (domaćih) zabrinutosti… da se istakne važnost nastavka vojne operacije – rekao je on.
To bi takođe mogla biti strategija da se „igra na kartu strahova Zapada od nuklearne katastrofe i degradira volja Zapada da pruži dodatnu vojnu podršku Ukrajini“, navodi se u analizi Instituta za proučavanje rata objavljenoj u ponedeljak.
Što se tiče Ukrajine, cilj je da se izgradi „simpatije javnosti“ oko okupirane elektrane, rekao je Erat.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu