“Kako si?” uglavnom zvuči bezazleno, ali odgovor često zavisi od toga ko pita, koliko je odnos blizak i želimo li toj osobi zaista da otvorimo vrata svog privatnog života.
Čuvanje određenih stvari za sebe ne znači da ste hladni, tajanstveni ili nepovjerljivi. To znači da umijete da postavite granicu između iskrene bliskosti i razgovora u kojem druga osoba nema pravo da zna svaki detalj o vašem zdravlju, porodici, novcu ili problemima.
Šta reći umjesto automatskog “dobro”?
Kada ne želite da razgovarate o ličnim stvarima, odgovor ne mora da bude grub niti neprijatan. Umjesto kratkog “dobro”, koje često povlači dodatno pitanje “A šta ima novo?”, možete reći:
“Hvala, sve je mirno.”
“Polako, završavam svoje obaveze.”
“Sve ide svojim tokom.”
“Dobro sam, hvala na pitanju. Kako si ti?”
Ovakvi odgovori su ljubazni, ali ne pozivaju sagovornika da detaljnije ispituje šta se događa u vašem životu. Najvažnije nije pronaći savršenu rečenicu, već shvatiti da svako pitanje ne zahtjeva potpun i iscrpan odgovor.
Ne morate da govorite koliko zarađujete
Pitanja o plati, cijeni stana, automobilu, renoviranju ili putovanju često se predstavljaju kao bezazlena radoznalost. Ipak, finansijski podaci pripadaju privatnoj sferi i niste dužni da ih saopštite samo zato što vas je neko direktno pitao.
Umjesto konkretne sume možete reći: “Cijene se mnogo razlikuju”, “Pronašli smo opciju koja nam je odgovarala” ili “Nije bilo jeftino, ali smo dugo planirali”. Takav odgovor nije laž, već način da zadržite podatak koji ne želite da dijelite.
O uspjesima govorite bez umanjivanja sebe
Granice ne podrazumijevaju da treba da krijete svaku lijepu vijest ili da se izvinjavate zbog svojih uspjeha. Ako ste dobili unapređenje, kupili stan ili ostvarili dugo planirani cilj, imate puno pravo da budete ponosni.
Razlika je u načinu na koji o tome govorite. Rečenica “Veoma smo srećni, dugo smo radili na tome” pokazuje zadovoljstvo bez potrebe da se uspeh pretvori u takmičenje. Smireno samopouzdanje obično ostavlja snažniji utisak od nabrajanja detalja koji treba da zadive sagovornika.
Na provokaciju odgovorite kratko
Kada neko namjerno postavlja neprijatna pitanja, podstiče svađu ili očekuje burnu reakciju, duga objašnjenja najčešće ne pomažu. U takvim situacijama može da posluži tehnika poznata kao “sivi kamen” – odgovor ostaje miran, kratak i bez emocionalnog materijala koji bi produžio sukob.
“Čula sam te”, “To je tvoje mišljenje”, “Nemam šta da dodam” ili “Ne želim da razgovaram o tome” mogu da zatvore razgovor bez rasprave. Ova tehnika nije namenjena rešavanju problema u bliskim odnosima, gde je otvoren razgovor važan, već situacijama u kojima druga osoba pokušava da vas isprovocira ili kontroliše.
Zdravstveno stanje ne morate svima da objašnjavate
Pitanja o dijagnozi, terapiji i odlasku lekaru mogu da dolaze iz iskrene brige, ali to ne znači da svaki poznanik mora da zna sve pojedinosti. Dovoljno je reći: “Hvala na brizi, vodim računa o tome” ili “Ne bih sada detaljno govorila o tome”.
Razumna privatnost, naravno, nije isto što i opasno ćutanje. Lekaru treba saopštiti sve važne simptome, a najbližima ono što im je potrebno da bi pružili pomoć i podršku. Granica se odnosi na ljude kojima ne želite ili ne morate da polažete račune.
“Ne” je cijela rečenica
Mnogi ljudi odbijanje pretvaraju u višeminutno pravdanje. Objašnjavaju da su umorni, da imaju mnogo posla, da deca imaju obaveze ili da partner već ima druge planove. Što više razloga navedu, sagovornik dobija više prostora da svaki od njih ospori, prenosi Ona.
Blic video:
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.