Većina griješi u jednoj stvari: Mjerilo inteligencije nije škola i obrazovanje već OVO

Taj portret je pogrešan, i to toliko da nepravedno sudimo ljudima oko sebe.

Neko može da proputuje 40 zemalja, završi doktorat i citira Andrića napamet, a da i dalje bude neinteligentan. Drugi nije maknuo dalje od svog grada, nikad nije sjedio u amfiteatru, a pametniji je od pola fakulteta.

Razlika se krije u dvije stvari koje stalno brkamo sa školom i lijepim govorom.

Znanje iz knjiga nije isto što i prava inteligencija

Prva stvar je sposobnost da od poznatog znanja napravite nešto novo. Obrazovanje živi od starog sadržaja: lekcija, formula, datuma iz istorije. Inteligencija stvara novo, ona isto to staro znanje vidi kao da ga gleda prvi put i nalazi mu primenu koju niko nije vidio.

Bubanje za ispit u junu i rješavanje problema u novembru nisu ista veština. Student koji zna 200 definicija može da se izgubi čim mu majstor objasni zašto curi bojler. Baka bez srednje škole za pet minuta smisli kako da od ostataka nedjeljnog ručka napravi večeru za šestoro.

Inteligentna osoba zna da sasluša druge

Druga stvar je sposobnost da razumete druge. Ovo zvuči mekano, ali nije. Istraživanje objavljeno u časopisu „Science“ pokazalo je da kolektivna inteligencija grupe zavisi od socijalne osjetljivosti članova, a mnogo manje od prosečnog ili najvišeg IQ-a u timu. Grupe u kojima su ljudi umeli da pročitaju tuđe emocije rješavale su zadatke uspješnije.

Najveći problem nije manjak znanja, problem je manjak slušanja. Pametan čovjek ne mora da ima poslednju reč. On primjeti da kolega ćuti ceo sastanak i pita ga posle, uz kafu, šta zapravo misli.

Lijep govor ne znači da je neko zaista pametan:

Lepo govorenje lako zamenimo za pamet. Čovek koji ubacuje strane izraze i drži monolog od 15 minuta deluje obrazovano. Ali ako pri tom ne čuje da sagovornik pokušava treći put da ubaci rečenicu, to je obrazovanje bez razumijevanja.

Isticanje sebe u prvi plan je znak nesigurnosti, ne pameti. Prava inteligencija se ne reklamira. Ona pomogne komšiji da unese ormar na četvrti sprat i ne čeka da joj neko kaže hvala, prenosi Krstarica.