Srednji vijek je daleko iza nas, oni onima koji nose “mrku kapu” i danas je, u BiH, glava u torbi. I doslovno i metaforički. Napišeš tako, “narode, takva i takva stvar, loše nam se piše”, pa te dočekaju na kućnom pragu i izudaraju krvnički metalnim šipkama po glavi. Počinioci marginalci, naručilac nepoznat.
Ali, to nije sve. Mnogo je češći, a po slobodu skoro jednako poguban, i ovaj scenario: Napišeš “narode, takva i takva stvar”, a čuvari trona presaviju tabak i tuže te za klevetu. Zamislite novinara, koji crnči za 500 evra mjesečno, a uvrijeđeni zvaničnik ga oplete tužbom i odštetnim zahtjevom od 5.000 evra za “duševnu bol”. Da li će novinar, u takvom trenutku, razmišljati o javnom interesu, ili o interesu svog djeteta, kome valja kupiti hranu i patike, da ne gladuje i ne smrzava se. Uostalom, statistike su pokazale da su tužbe za klevetu u BiH najčešći metod pritiska na novinare i medije.
Kako stati u kraj ovom ubijanju glasnika u pojam? Evropa zna recept, ali Evropa je daleko, a konvencije i preporuke evropske se u BiH potpisuju odokativno i provode na Svetog Nikad. Pa je rješenje ponudio jedan političar: bh. poslanik Damir Arnaut (SBB). Arnaut traži da se zakonima propiše da, u tužbama za klevetu, teret dokazivanja bude na tužiocu. Kad neki političar, naprimjer, tuži novinara, on je taj koji mora sudu dokazati da je ono što je novinar napisao zlonamjerna laž. I to je u redu. I glasnik je, valjda, kao i svaki drugi građanin, nevin dok se drugačije ne dokaže.
Međutim, mnogi su zaboravili da je Ustavni sud BiH, još u januaru prošle godine, odlučio upravo to: da teret dokazivanja po osnovu tužbe za klevetu treba da bude na tužiocu, te da sud mora cijeniti da li je informacija, koju je tuženi novinar objavio, u javnom interesu. Ustavni sud BiH je ovu odluku utemeljio na praksi Evropskog suda za ljudska prava. I tu je valjda trebalo staviti tačku: ako smo Evropa i ako ne živimo u Srednjem vijeku.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu