Naime, u to vrijeme je odlučio napraviti malu pauzu od bavljenja muzikom i baviti se privredom.
Od 1985. do 1989. je živio u Zagrebu.
– Bio sam neka vrsta menadžera i čovjeka koji je imao određena uložena sredstva u oblasti telefonije, a šira javnost je saznala da se bavim malom privredom tek kada sam uhapšen u Ohridu zato što sam kreditna sredstva pretvarao u devize. Devize je tada bilo jeftinije kupiti u Makedoniji nego u Beogradu i Zagrebu – ispričao je jednom prilikom.
Dodao je kako je ovo za njega bilo vrlo neprijatno iskustvo.
– Ljudi su kupovali devize u tim albanskim selima. Pratili su me sve vrijeme jer šta ja radim tu u februaru kad nema ni koncerata ni turista, a ja natovaren u grombi kaputu kao u pjesmi Bijelog dugmeta i oni me sačekaju i uzmu mi sve devize. Kasnije je Ante Marković uveo legalnu kupovinu deviza. Da sam sačekao osam mjeseci, ne bi do tog hapšenja ni došlo, ali to su bile čiste pare, nikakva crna lova – naveo je.
Takođe je ispričao kako je u pritvoru proveo tri dana. Prvi dan je bio u kancelariji kod načelnika.
– Poštovan sam. Voda i pljeskavica. Onda sam poslan u hotel da prespavam, a ujutru bih dolazio na razgovor. Cijeli dan traje razgovor, od osam ujutru do osam naveče. To je bila vrsta pritvora sa tolerancijom. Poslije tri dana, pušta me istražni sudija i branim se sa slobode. Na smjenu su ulazili ljudi da prate suđenje, na uvodnoj riječi jedni, pa oni izlaze da uđu drugi da saslušaju odbranu i na optužnicu dolazi treća grupa ljudi – rekao je Čolić.
Otkrio je i šta su ljudi ljudi koji su pratili suđenje dobacivali sudiji. Pojedini su podržali pjevača, dok su drugi smatrali da zaslužuje biti kažnjen, piše Klix.
– Kada bi dolazili na suđenje, neki bi vikali: “Kriv je, osudite ga”, neki drugi su vikali: “‘”Gdje ste osudili čovjeka, pa svi kupujemo devize”‘” i, naravno, da dođe Ante Marković i donese zakon da svi možemo kupovati devize – naveo je.