Naime, u Srbiji bi uskoro trebalo da zaživi projekat „Investiram kvadrat” koji će omogućiti onima koji nemaju kapital u stotinama hiljada evra, a željeli bi da svoju ušteđevinu „uposle”, da kupe nekretninu „na gram”.
Ovaj novi model investiranja omogućava pojedincima da kupe dio nekretnine, minimum jedan kvadrat te da po isteku investicionog ciklusa odnosno po prodaji nekretnine budu isplaćeni jednako njihovom učešću u investiciji.
Direktor jedne banjalučke agencije za nekretnine Dragan Milanović istakao je da ovaj model investiranja kod nas do sada nije bio praksa, ali bi bio veoma interesantan za domaće tržište.
– To je pitanje koje bi trebalo detaljno razraditi, jer je kompleksno. Primjera radi, kod nas je po zakonu nosilac građevinske dozvole investitor, što znači da bi se zakonskim regulativama ili drugim ugovorima trebalo da definišu međusobni odnosi – rekao je Milanović.
Prema njegovim riječima, to bi bio dobar način za pojedine investitore da brže dođu do novca, ali i za građane da ostvare dobru zaradu, ukoliko je trend cijena na tržištu nekretnina pozitivan.
– Međutim, tu je izvjesna doza rizika. Ako se ugovori cijena za kvadrat, a zbog nekih turbulencija na tržištu dođe do pada cijena ili se nekretnina ne proda, onda postoji i rizik od gubitka zarade – rekao je Milanović.
Ekonomista Aleksandar Ljuboja kaže da je domaće finansijsko tržište dosta konzervativno i uglavnom se odnosi na bankarski sektor, zbog čega bi model iz Srbije mogao biti interesantan.
– Ovo je zanimljiva priča da se, ukoliko je sve u okviru zakona, investira u nekretninu u smislu da neko bude koinvestitor projektima. To bi pomoglo ubrzanju gradnje i finansiranja infrastrukturnih radova – rekao je Ljuboja.
Prije svega, kako dodaje, ovaj način investiranja trebalo bi uvesti u zakonske okvire, a trebalo bi pažnju obratiti i na procjenu rizika.
Dodao je da svako ima pravo da sam odlučuje šta će da radi sa svojim novcem.
– Tržište nekretnina u Srpskoj za sada je u ekspanziji, ali ne znači da će tako biti vječno. S druge strane, kamatne stope u bankama sada su na prihvatljivom nivou, ali pitanje je šta će biti kasnije – rekao je Ljuboja.
Za vlasnika i direktora jednog preduzeća iz Laktaša Radu Markovića ovakav vid saradnje nije primamljiv.
– Kao investitor nisam zainteresovan da sa više ljudi, koji su uložili manje novca, gradimo neki objekat. Ne znam ni kako bi to funkcionisalo. Primjera radi, kako ja koinvestitorima da objasnim koliko je tačno gdje otišlo betona, zbog čega malter nije u milimetar nanesen na zid i slično – rekao je Marković.
POSLOVNI PROSTOR
Vlasnica jedne agencije iz Banjaluke Senka Gatarić Vasilić rekla je da građani u Srpskoj već neko vrijeme udruženim snagama zajedno kupuju i grade poslovne prostore.
– Poslovni prostor kupi više ljudi. Neki ga zajedno koriste, neki iznajmljuju i dijele zaradu. Međutim, nema puno takvih slučajeva – rekla je Gatarić Vasilić, piše Glas Srpske.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu