Nikola Pejaković je kako i sam kaže rano počeo da pije, a upao je i u kandže droge. Već deset godina ništa od pomenutog ne konzumira.
– Rano sam počeo da pijem. Sada samo voda, evo već deset godina. Neko popije svoje što je trebalo da popije. Krenuo sam da pijem rano. U Banjaluci je to porodičan sport koji se prenosi s koljena na koljeno. Svi piju i ovdje i tamo, svi pijemo. Alkohol je nekako prihvaćen porok – kaže Nikola Pejaković u emisiji “Balkanskom ulicom” i dodaje:
– Lakše je kada se priča o alkoholu, to je u stvari javna ispovijest. Hristos je rekao ispovjedajte se jedni drugima, mnogo je lakše.
Tokom emisije Nikola je dodao i da je mnogo godina zbog alkohola živio drugačijim životom te da upravo zato nekim stvarima nije pridavao značaja.
– Uz alkohol je sve lakše, pa sam ja sve te godine, zadnjih četrdeset (smijeh)… Do skoro sam živio na taj način, nisam se puno obazirao na događaje – rekao je iskreno glumac.
Autorka emisije Vesna Dedić pomenula je da je jedinac, ali da su ljudi koji su jedinci zapravo dobri prijatelji.
– U tim nekim godinama sam bio klovn u društvu. Vjerovatno je to potreba za tim nekim dopadanjem i pravljenjem prijatelja – istakao je između ostalog Nikola Pejaković.
Na konstataciju da djeluje da je njegova harizma, harizma dobrog čovjeka, Nikola kaže:
– Ako smijem da pričam o sebi, dijelim život na dva dijela. Taj neki do nekog shvatanja da treba da se mijenjam i od tog trenutka. Do tog trenutka si onakav kakav jesi karakterom jer poslije toga radiš na tome da razumiješ ljude, da prihvatiš ljude i da ih voliš. Da im staviš te neke pravoslavne naočare na oči i tako gledaš život. Promijeniš neku filozofiju života. Promijeniš pogled na svijet. Tako da ta dobrota nije više stvar tvog karaktera ili kako padne, nego je to čak i potreba i neka vrsta obaveze, zahtjeva i jedinog puta, jedinog izlaza. Mislim da to nije samo moj slučaj nego da bi svi trebalo to da shvataju kao obavezu.
U nastavku emisije Nikola je priznao šta za njega danas znači riječ droga sa kojom se susreo u životu.
– Mislim da to samo kada se unese u jedan prostor… Samo kada se unese, uđe đavo, odnosno, zagadi se taj prostor nekim zlom – kaže Pejaković.
Tokom iskrenog razgovora Nikola je ispričao da je jednom prilikom otišao kod jedne žene koja se bavila akupunkturom, ali da ga je ona izbacivši ga iz ordinacije u stvari spasila.
– Jesam jednom otišao kod jedne žene koja se bavila akupunkturom ili nečim i ja sam sjeo a ona me odmah pitala: – Je l vi pušite?, ja sam rekao: -Ne, a iz usta… Nikada nisam pušio, ali sam prije toga duvao.
Rekla mi je: – Ustanite i izađite iz moje ordinacije, vama samo Bog može da pomogne, ja ne mogu. Ja se tada nisam vratio pravoslavlju, nisam je razumio.
Bio sam onako ljut i rekao sam: “Dobro sad idem”. I ona me je spasila. Prije nego što sam izašao ona mi je napisala tri naslova, tri knjige, koje su za početnike za ulazak u vjeru i spasila me.
Glumac je danas zahvalan što su mu roditelji živi i da može da se iskupi za sve što je radio u mladosti zbog čega je i njima stvarao probleme.
– Ja sam izbačen iz osnovne i iz srednje sam umalo. Moji roditelji su imali istoriju tih problema, Bilo je neko drugo vrijeme i oni su se nadali da će to da izdobri. Bilo je tu nekih ekscesa na polovini sedmog razreda, I prešao sam u drugu školu, tad to nije bilo izbace te nego pozovu roditelje i… Vrijeđao sam nastavnicu matematike, organizovao neko bježanje, bilo je tu par nekih problema – iskren je Nikola Pejaković.
Danas ima djecu i kaže:
– Hvala Bogu Teodor je mnogo pametniji od mene, mnogo bolji od mene i mnogo talentovaniji nego što sam ja bio. On je toliko dobro dijete. I Vera je dobra, ona je krenula sada u prvi razred. Moja supruga je zaslužna za to, ona se bavi djecom, ja sam “otac kolac”.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu