Poručio je ovo pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srpske, mandatar Radovan Višković, iznoseći program rada Vlade Srpske za naredni period, a na kraju bi trebalo da predloži i personalni sastav buduće izvršne vlasti.
On je u svom uvodnom govoru istakao da je Vlada Republike Srpske na čijem je čelu bio u protekle četiri godine, ostvarila zapažene rezultate u izazovnim političkim i ekonomskim uslovima, te posebno složenim međunarodnim okolnostima.
– Plan rada koji sam izložio u decembru 2018. godine, u značajnoj mjeri je morao biti modifikovan, prvo zbog pandemije virusa korona, koja nam je potrošila skoro dvije godine (2020. i 2021. godinu), te sukobi u Ukrajinu, koji su donijeli novu krizu, kojom smo se bavili cijelu 2022. godinu. Međutim, i pored toga, mogu da kažem da svi ekonomski i fiskalni pokazatelji Republike Srpske ukazuju da smo uspjeli u prvom redu da očuvamo zdravlje naših građana, što nam je bilo najvažnije, a onda i da očuvamo radna mjesta i privredne subjekte, te da dodatno povećamo zaposlenost – navodi se u ekspozeu, koji je Višković pročitao pred poslanicima.
On je dodao da su, pored toga, započeli brojne strukturne reforme i velike infrastrukturne projekte, koje će završiti u narednom mandatnom periodu.
Višković je istakao da ćemo se i u narednom periodu, posebno zbog veoma izazovnog međunarodnog okruženja, susretati i dalje sa brojnim poteškoćama i izazovima.
– Međutim, pozitivni trendovi koje bilježi Republika Srpska daju nam za pravo da čvrsto vjerujemo da će vrijeme koje je ispred nas biti obilježeno daljim pozitivnim kretanjima i ekonomskim napretkom – naveo je Višković.
Konkuretnost privrede
On ističe da je pandemija virusa korona, u prvom redu, a kasnije i ekonomska kriza uzrokovana sukobom u Ukrajini, uticala na to da je vlast Srpske u nekom periodu morala da odstupi od svojih planiranih politika i da u potpunosti promjeni prioritete u radu Vlade Republike Srpske. Sumirajući danas sve urađeno, kako kaže Višković, pored brige za zdravlje građana, najveću pažnju posvetili su privredi, povećanju njene konkurentnosti i produktivnosti, te očuvanju zaposlenosti i povećanju plata radnika, radeći zajedno sa socijalnim partnerima, sa poslovnom zajednicom i sindikatom.
U okviru poreske reforme rasterećenja rada od 2018. godine do danas, Višković ističe da su izvršili višestruko rasterećenja rada, jer je došlo do povećanja osnovnog ličnog odbitka sa 200 КM na 1.000 КM, smanjenja zbirne stope doprinosa sa 33 odsto na 31 odsto, smanjenja stope poreza na dohodak od ličnih primanja sa 10 odsto na 8 odsto, te povećanje ličnog odbitka za izdržavane članove porodice u 100 odstotnom iznosu.
– Ukupni efekti poreskog rasterećenja rada iznose oko 415 miliona КM godišnje, što praktično znači da se Vlada Republike Srpske godišnje odriče tog iznosa u korist radnika. Ujedno, u posmatranom periodu, poreski klin, koji odražava poresko opterećenje, odnosno učešće poreza i doprinosa u bruto plati, smanjio se sa 38,5 odsto na 34,1 odsto, posmatrano za neto platu od 1.000 КM. Poređenja radi, poreski klin u Srbiji iznosi 38,1 odsto, Hrvatskoj 39,2 odsto, a u FBiH 42,6 odsto posmatrano za prosječnu platu – navodi se u ekspozeu mandatara Viškovića.
On je dalje naveo da je kod poreza na dobit izvršeno proširenje olakšice po osnovu ulaganja u proizvodnju, čime se Budžet godišnje odriče oko 5,4 miliona КM u korist poslovnih subjekata. U prethodne tri godine, dodaje on, na ovaj način je rasterećena privreda za oko 16 miliona КM. U oblasti neporeskih prihoda ukinuto je nekoliko veoma značajnih davanja, tako da je ukupan efekat smanjenja neporeskih davanja 30,5 miliona КM na godišnjem nivou, tako da su i ta sredstva ostala privredi i građanima.
Povećanje plata i broja zaposlenih
Višković ističe da je prosječna plata nakon oporezivanja sa 857 КM 2018. godine, povećana na 1.198 КM u oktobru 2022. godine, odnosno za 39,8 odsto. Broj zaposlenih je, dodaje on, za 266.309 osoba 2018. godine povećan na 284.260 osoba u 2022. godini, odnosno za 6,7 odsto, dok je broj osiguranika sa 304.024 osoba 2018. godine povećan na 326.047 osoba ili za 7,2 odsto.
– Broj nezaposlenih je sa 105.793 osoba 2018. godine smanjen na 66.504 osoba u septembru 2022. godine ili za 37,1 odsto. Sve navedeno dokazuje da smo u potpunosti, bez obzira na pandemiju virusa korona i ekonomske posljedice sukoba u Ukrajini, odgovorili na naš prvi cilj, odnosno povećanje konkurentnosti i produktivnosti privrede Republike Srpske sa ciljem povećanja plata – istakao je Višković.
Govoreći o o zdravstvenom sistemu koji je u prethodnom periodu akumulirao neizmirene obaveze, Višković ističe da se može reći da je Vlada Srpske u protekle četiri godine, i pored svih izazova sa kojima se susrela zbog virusa korona, uspjela da očuva zdravlje naših građana, što je bio osnovni zadataka.
– Te da pored toga, zaustavimo dalje akumuliranje neizmirenih obaveza. Pored navedenog, uspjeli smo dodatno da ojačamo fiskalnu odgovornost u zdravstvu, uvodeći dio zdravstvenih ustanova, prvenstveno domova zdravlja, u trezorski sistem. Takođe, usvajanjem zakonske regulative, odnosno Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o zdravstvenom osiguranju, dodatno smo unaprijedili prava građana i pacijenata prilikom ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu. Na osnovu svega urađenog, mogu reći da smo u mandatu koji je iza nas zdravstveni sektor učinili fiskalno održivim, ali u narednom periodu pred nama je još dosta posla, o čemu ću mnogo detaljnije, nešto kasnije – rekao je Višković.
On kaže da su neefikasnost javnog sektora definisali prvenstveno kroz neefikasnost javnih preduzeća, a unapređenje javne uprave Republike Srpske, vezivali su za njenu digitalizaciju.
Reforma javnih preduzeća
Višković je dodao da danas, nakon četiri godine mandata, može da kaže da je Vlada Srpske napravila iskorak po pitanju stvaranja uslova za reformu javnih preduzeća. On je podsjetio da je Vlada Republike Srpske usvojila veoma detaljan i sveobuhvatan akcioni plan za reformu javnih preduzeća u Republici Srpskoj, iza koga je dvogodišnji rad domaćih eksperata i međunarodnih eksperata iz međunarodnih finansijskih institucija, tako da će pred novom Vladom biti zadatak da poštujući dinamiku datu akcionim planom, realizuju sve predviđene aktivnosti.
– Sa druge strane, uspostavili smo sistem za koordinaciju nadzora javnih preduzeća u Republici Srpskoj, kojima je dodijeljen status preduzeća od posebnog interesa za Republiku Srpsku, kao i onima u kojima Vlada Republike Srpske vrši funkciju skupštine akcionara. Cilj uspostavljanja sistema za koordinaciju jeste jačanja nadzora i doprinosa ekonomskom razvoju Republike Srpske, a sistem za koordinaciju podrazumijeva osnivanje organizacione jedinice za koordinaciju nadzora javnih preduzeća u Generalnom sekretarijatu Vlade, što će biti jedan od prvih zadataka nove Vlade Republike Srpsk e- rekao je Višković.
On je u nastavku izlaganja naveo da je Vlada Srpske napravila iskorake po pitanju reforme javnih preduzeća, te da je definisala jasan pravac reformi u naredne dvije godine, kao i da će biti maksimalno posvećena da planirani posao završi u definisaim rokovima.
Višković ističe da je unapređenje javne uprave i njena digitalizacija jedan od prioriteta za novu Vladu, a koji je odložen zbog pandemija, a kasnije i krize izazvane sukobom u Ukrajini. Još jedan od prioriteta koji će biti u vrhu nove Vlade Srpske jeste prilagođavanje obrazovanja i tržišta rada potrebama privrede, te očuvanje zaposlenosti, ali i poboljšanje demografske pozicije RS.
– Istraživanje, razvoj, inovacije i digitalna ekonomija su drugi od sedam prioriteta kojem u prethdonom mandatnom periodu nismo uspjeli da posvetimo dovoljnu pažnju, a jedan je od najvažnijih za povećanje produktivnosti ukupne ekonomije Republike Srpske. S tim u vezi, ovo će biti jedna od važnijih ekonomskih prioriteta nove Vlade Republike Srpske – obećao je Višković.
Govoreći o sedmom prioritetu iz prethodnog mandatnog perioda, a to su Evropske integracije, regionalna i međunarodna saradnja, Višković je istakao da su u mandatnom periodu 2018-2022. godina zajedničkim radom predstavnika Republike Srpske na svim nivoima vlasti, uspjeli da Republiku Srpsku dodatno pozicioniraju, u veoma izazovnom regionalnom i međunarodnom okruženju, na što svi zajedno moraju da budu posebno ponosni.
Inflacija
Višković navodi da da su inflacija i energetska kriza trenutno najveći ekonomski svjetski problemi, koji su prouzrokovani sukobom u Ukrajini i da je i Republika Srpska prisiljena da se sa njima bori, bez obzira što ni na koji način nije uticala na njihovu pojavu. On napominje da je Republika Srpska u potpunosti energetski stabilna i da će tako ostati i u narednom periodu.
– Prema procjenama Ministarstva finansija Republike Srpske, 2022. godine očekuje se prosječna inflacija od 13,3 odsto, a 2023. godine 6,0 odsto, tako da će kratkoročni cilj Vlade Republike Srpske biti borba sa inflacijom i očuvanje dostignutog nivoa kupovne moći svih naših građana. S tim u vezi, lično ću, u prvom redu, insistirati na pojačanom i vidljivom radu kontrolnih organa na svim nivoima vlasti, kako bi se obuzdao rast cijena u onim djelatnostima gdje za to ne postoje opravdani razlozi – rekao je Višković.
On je naveo da će Vlada Srpske nastaviti da pruža ciljanu podršku građanima, i to onim kategorijama kojima je to najpotrebnije, u cilju očuvanja dostignutog nivoa kupovne moći.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu