Šeranić je istakao da je ponosan jer i za vrijeme pandemije virusa korona nisu zaustavljeni kapitalni projekti u zdravstvu, iako su pandemija i kriza u vezi sa sukobima u Ukrajini, te problemi sa inflacijom, uslovili drugačiji način rada.
– To su bili izazovi ne samo za ugovarače radova, nego i same izvođače koji su se našli u situaciji da mnogo teže dolaze do materijala sa kojima rade u okviru bolnica i do ljudstva koje radi sa tim materijalima – rekao je Šeranić, dodajući da je to sve uticalo na produžavanje rokova za završetak infrastrukturnih projekata.
On je naveo da je, u odnosu na izgradnju nove bolnice u Doboju, situacija sa Zvornikom i Fočom malo komplikovanija jer je riječ o bolnicama koje se rekonstruišu i adaptiraju za vrijeme rada.
Šeranić je naveo da je u Doboju završeno više od 90 odsto projekta izgradnje nove bolnice, da se radovi nastavljaju, ali da povećana količina vlage uslovljava realizaciju završnih radova.
On je istakao da su to tehničke stvari koje će se riješiti, projekat će biti završen i njegova realizacija biće na ponos svih građana Doboja i same regije.
Govoreći o novom bolničkom kompleksu u Trebinju, koji se gradi resursima Republike Srpske, Šeranić je rekao da će njegovom izgradnjom Trebinjci i svi Hercegovci dobiti kompleks opremljen po najsavremenijim standardima.
– To će biti velika izmjena u životima ljudi u Hercegovini. Pripremni radovi na samom objektu uskoro kreću sa kote nula. Do kote nula smo završili sve aktivnosti, kada govorimo o izlivanju same temeljne ploče, a sada idemo u druge aktivnosti – rekao je Šeranić.
On je naveo i da je Univerzitetski klinički centar Republike Srpske u Banjaluci prošle godine obogaćen novom Klinikom za kardiohirurgiju koja predstavlja krunu zdravstvenog sistema i najbolji dokaz da se zdravstvo Republike razvija i unapređuje.
Šeranić je istakao da je u toj klinici u proteklih godinu izvršeno više od 200 uspješnih operacija različitih vrsta kardiohirurške patologije koje su izveli ljekari Srpske, uz podršku kolega iz Srbije.
– Ne smijemo zaboraviti ni Onkologiju koja ide svojim tokom. Kardiohirurgija i Onkologija predstavljaju nastavak našeg razvoja s obzirom da je patologija najučestalija upravo iz kardiohirurških i onkoloških oboljenja. Zbog toga i razvijamo ovakve kapacitete u UKC, koji treba da bude vodilja zdravstvenog sistema u razvoju, što će da prate i ostale bolnice – rekao je Šeranić.
Ministar zdravlja naglasio je da su za razvoj zdravstvenog sektora Srpske značajni i projekti Zavoda za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju “Doktor Miroslav Zotović”, a to su nova ortopedska hirurgija u Slatini i banjsko-rekreativni kompleks “Šeher” u Banjaluci.
– To će biti dva nova objekta koja ukazuju da nas nedaće koje su zadesile svijet, pa i nas, nisu usporile u razvoju novih projekata i novih usluga za stavnovništvo u Republici Srpskoj – rekao je Šeranić.
On je naveo da je rad na finansijskoj stabilizaciji zdravstva uspješan, te da će se nastaviti raditi na tome.
Prema njegovim riječima, predstoji i rekonstrukcija i adaptacija bolnica u Prijedoru i Gradišci.
– Vlada je u septembru usvojila i prihvatila inicijativu bolnice (u Prijedoru) u vezi sa rekonstrukcijom i adaptacijom. Sada slijedi idejno rješenje i projekat koji bolnica u Prijedoru treba da dostavi Ministarstvu – rekao je Šeranić.
On je istakao da je namjera Ministarstva da realizuje i projekte rekonstrukcije četiri psihijatrijske ustanove u Republici Srpskoj.
– Tu bismo završili proces prebacivanja sa stare lokacije Psihijatrije (u Banjaluci) na novu lokaciju na Paprikovac. Sve je to uslovljeno određenim tehničkim procedurama u vezi sa kreditnim zaduženjem sa bankom Savjeta Evrope. Tehnička dokumentacija je gotova, a tenderska je pripremljena – naveo je Šeranić.
On je rekao da je kroz taj projekat spremljena i dokumentacija za Specijalnu bolnicu za psihijatriju Sokolac i Specijalnu bolnicu za hroničnu psihijatriju Modriča.
Šeranić je dodao i da je od velikog značaja i realizacija projekta Medicinski kampus, koji podrazumijeva na jednoj lokaciji medicinski fakultet za doktore stomatologije i medicine, te za magistre farmacije.
– Zatim fakultet zdravstvene njege za diplomirane medicinare zdravstvene njege i drugih profila koji izlaze sa ovog fakulteta. Srednju medicinsku školu i jedan centar za biomedicinska istraživanja, što opet ukazuje na dalji razvoj sistema i našeg paralelnog rada ne samo na opremi i na prostoru nego i na kadru – naveo je Šeranić.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu