Izrazio je bojazan za privatne žurke, koje će biti organizovane za doček i pozvao sve da budu svjesni da će i oni doći na red, a pitanje je da li će imati mjesta u bolnicama. Tada je iznio i podatak da je umrla devojka koja je 1993. godište, piše Telegraf.
– To je teško pitanje ali uvijek moramo pronaći odgovor. Mi imamo još jednu tešku situaciju iako na pravi pogled izgleda da nam pada broj pozitivnih, oboljelih, pa i preminulih. Važno je da čuvamo svoje zdravlje, i zdravlje svih nas, da vodimo računa gdje se krećemo. Ovoga puta, ipak, na drugačiji način moramo da dočekamo Novu godinu, i ispratiti staru, koja je bila teška i preteška, a da očekujemo da u Novoj budemo zdraviji – rekao je prof. dr Tidorović.
On je rekao da juče nije bilo neslaganja oko radnog vremena ugostiteljskih objekata u novogodišnjoj noći za doček.
– Moram da kažem sa zadovoljstvom da sam ja u petak na konferenciji rekao da očekujem da ćemo biti složni odnosno da nema dočeka Nove godine, a ni reprize. I to treba razmišljati, da se prvi januar ne pretvori u ono što ne bismo željeli. To znači i manje kontakata. Ipak smo se dogovorili da rade kafići i restorani do 18 sati i 31. decembra i 1. januara, a da poslije rade do 20 sati sve službe, prodavnice, kafići, restorani… To sve važi do 11. januara kada ćemo procjenjivati situaciju – kaže prof. Tiodorović.
Prema njegovim riječima, iza zatvorenih vrata nije bilo stavova koji bi protivuriječili onome što je medicinski deo štaba tražio.
– Sa zadovoljstvom mogu da istaknem čak da i oni koji su bili u tvrdi u svojim stavovima zbog ekonomije nisu javno istupali protiv. Vidim da su mediji pokušali da istaknu u prvi plan da je bilo neslaganja, ali nije. Nema organizovanog dočeka Nove godine, jedino što mene sada plaši i moje kolege, jeste da li će te privatne žurke možda biti jedan veliki rizik – kazao je on.
Svjestan da će ih biti, kazao je da oni koji ih organizuju i koji idu na te žurke treba da razmisle da će biti i oni na redu a pitanje je da li će biti mjesta u bolnicama.
– Da li ćemo moći da hospitalizujemo sve koje treba. Prije neki dan nam je umrla devojka 1993. godište. Zar to nije strašno? Imamo mlade. Preko 60 odsto hospitalizacija su oni koji su radno aktivni. U broju preminulih, preko 72 odsto su stariji. Da li misle mladi da su sigurni? Za mene je važan podatak kada osoba 1993. godište premine – kazao je on.
Ako dođe do žurki, istakao je, da ćemo poslije 15. ili 20. januara imati talas koji neće biti manje žestok nego ovaj:
– Garantujem da nema nikog a da nema u porodici ili okolini nekog ko je obolio pa i preminuo od korone.
Na pitanje zašto se Krizni štab sastaje na svaka dva, tri dana objasnio je da razlog leži u veoma velikom opterećenju zdravstvenog sistema.
– Mi smo iz medicinskog štaba više puta u toku dana u kontaktu. Vi ste u pravu, ljudi žele više optimizma. Nije ovo trenutak za to. Strpimo se sada, izdržimo ovo da bismo mogli da slavimo sljedeće praznike onako kako treba – poručio je prof. dr Tiodorović.
Još nisam stigao na red za vakcinu
Kazao je da je kriva u blagom padu, ali je i dalje zabrinjavajući broj preminulih, koji je na visokom nivou.
– Još su nam veliki problem i bolnice. Još ima pritiska u Beogradu, malo je bolja situacija u ostatku Srbije. Nije još ta tendencija onakva kakvu bismo željeli, moramo da budemo oprezni – kazao je prof. dr Tiodorović.
Ubijeđen je da Srbija ima kolektivni imunitet veći od 30 odsto.
– Nadam se da ćemo uz vakcinaciju u februaru imati oko 40 odsto, tako da možemo da razmišljamo o ozbiljnijem ublažavanju mjera tek tamo s proljeća. Onda možemo razmišljati da smo na zelenoj grani i da se vraćamo životu prije ovoga – rekao je on i dodao da još nije primio vakcinu, jer, kako je rekao nije još došao red na njega.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu