Ipak, ne propuštaju priliku da se na sva usta požale da su i oni u problemu, jer već dugo ni svijećom ne mogu da nađu kvalifikovanu i sposobnu radnu snagu.
Iako im se zaposleni sve više rasipaju po bijelom svijetu, vlasnici i direktori preduzeća kunu se da ne mogu da im povećaju plate, jer su preopterećeni porezima i doprinosima.
Dakle, na njihovu pomoć nezadovoljni radnik ne može da računa…
A, možda naši ljudi i ne bi toliko hrlili u Evropu, da bar postoji nada da će danas-sutra i ovde biti bolje. Da ćemo dobiti bolje školstvo, zdravstvo, da će politika biti potisnuta u drugi plan pred ekonomijom.
Nažalost, ni na ovo ne možemo da računamo, bar ne u dogledno vrijeme, jer ne postoji ni naznaka da će skoro nešto krenuti nabolje.
I šta onda ostaje radniku koji mjesečno dirični za nekih 600 KM, strijepeći svakodnevno da će mu sutra biti samo gore?! Ništa, osim da u zavežljaj spakuje ono najvažnije, dograbi djecu i pravac zapad, gdje će bar znati zašto se muči.
A našim direktorima i vlastima neka je bog u pomoći, jer ne samo da gube radnike i birače, nego i djecu koja su u svakoj normalnoj državi budućnost za koju se treba i mora boriti.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu