Možete da nas pratite
i putem aplikacije za
Besplatno na

NEVIDLJIVI UBICA Šesnaest termoelektrana na Zapadnom Balkanu zagađuju koliko sve termoelektrane u EU

Društvo
Autor:

Foto: Ra Boe/Wikipedia

Zastarjelih 16 termoelektrana na ugalj u zemljama Zapadnog Balkana predstavljaju zdravstveno i ekonomsko opterećenje za cijelu Evropu, pri čemu većinu zdravstvenih posljedica i troškova podnose građani Evropske unije.

Zaključak je to novog izvještaja koji su zajednički predstavile organizacije Alijansa za zdravlje i životnu sredinu, Sandbag, Evropska mreža za klimatsku akciju, Mreža za nadzor javnih finansijskih institucija u Centralnoj i Istočnoj Evropi i Evropa bez uglja.

Kako se navodi u saopštenju ovih organizacija, Evropska unija treba da koristi sve alate koje ima na raspolaganju za unapređenje javnog zdravlja, zaštitu života, uštedu zdravstvenih troškova i povećanje produktivnosti kako u Evropskoj uniji, tako i u regionu Zapadnog Balkana.

Nova analiza “Hronično zagađenje ugljem”, zasnovana na metodologiji Svjetske zdravstvene organizacije i Evropske komisije, pokazuje da je svake godine zagađenje vazduha iz termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu odgovorno za oko 3.900 preuranjenih smrti, 8.500 slučajeva bronhitisa kod djece, kao i do drugih hroničnih oboljenja.

Zdravstveni problemi koje proizvode ove termoelektrane prouzrokuju do 11,53 milijardi evra ukupnih zdravstvenih i troškova na osnovu gubitka produktivnosti.

– Stare, neefikasne i tehnološki nezadovoljavajuće termoelektrane Zapadnog Balkana svake godine emituju nevjerovatne količine zagađujućih materija u vazduh, utičući na zdravlje ljudi širom kontinenta. Samo u 2016. godini, njih 16 je ispustilo u vazduh količinu sumpor dioksida (SO2) jednaku sa količinom emitovanom iz svih 250 termoelektrana u Evropskoj uniji – navodi se u ovom saopštenju.

Tvrdi se i da samo jedna termoelektrana u BiH emituje više SO2 nego sve njemačke termoelektrane skupa.

Evropska unija, dodaju, podnosi veći dio zdravstvenih posljedica. To podrazumijeva 2.013 preuranjenih smrtnih slučajeva, ukupno 36.400 dana tokom kojih su djeca trpjela simptome astme, procijenjenih 1.418 bolničkih prijema i preko 600.000 izgubljenih radnih dana. Zemlje članice Evropske unije, takođe, podnose i veći dio zdravstvenih troškova, i to do 5,89 milijardi evra, dok je teret zagađenja vazduha iz termoelektrana koji podnose zemlje Zapadnog Balkana procijenjen do 3,64 milijardi evra godišnje, navodi se u saopštenju.

– Zagađenje vazduha ne poznaje granice. Zagađenje vazduha u Evropi i dalje predstavlja nevidljivog ubicu. Značajan obim zagađenja vazduha sa Zapadnog Balkana stiže u Evropsku uniju. Ovo dodatno ugrožava već loš kvalitet vazduha u zemljama članicama Unije, što posebno otežava napore zemalja direktnih susjeda regionu Zapadnog Balkana da ispune evropske standarde kvaliteta vazduha. Krajnje je vrijeme da donosioci odluka u Evropskoj uniji podrže napore za zaštitu čistog vazduha i dekarbonizaciju energetskog sektora u Jugoistočnoj Evropi – prokomentarisala je Vlatka Matković Puljić, viša savjetnica za zdravstvo i energetiku organizaciji HEAL, te glavna autorka ovog izvještaja.

Sporazum o Energetskoj zajednici, čijom primjenom se još od 2006. godine integrišu energetska tržišta Evropske unije i njenih susjeda, predvidio je rok do 2018. godine do kada su potpisnice sporazuma sa Zapadnog Balkana trebalo da se usklade sa regulativom Evropske unije u ovoj oblasti.

– Nažalost, suštinska akcija za uspostavljanje zdravijih energetskih sistema, realizaciju neophodnih investicija i dodatnog opremanja energetskih postrojenja širom Zapadnog Balkana je uglavnom odgođena – zaključuju, između ostalog, autori.

Možete da nas pratite i putem aplikacije za Android ili iPhone/iPad.

IZDVAJAMO