Neizvjesnost snabdijevanja gura evropske ekonomije i energetske kompanije u finansijsku krizu. Moskva šalje jasne poruke gasa nema zbog sankcija Zapada.
Obustava isporuka gasa Sjevernim tokom, za Brisel je politički potez Rusije i reakcija na odluku o ograničenju cene nafte. Moskva, pak, odgovornost za haos na tržištu gasa prebacuje na Evropsku uniju, pošto je održavanje gasovoda ugroženo.
– Problemi sa snabdevanjem gasom nastali su zbog sankcija koje su našoj zemlji i nekim ruskim kompanija uvele zapadne države, uključujući Nemačku i Britaniju – poručuje portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Prema njegovim rečima, nema drugih razloga za probleme u snabdevanju.
– Očigledno, kada jedina turbina radi, tu se dešavaju kvarovi. To dovodi do prekida isporuka – navodi Peskov.
Kako se približava grijna sezona u Evropi, raste i nezadovoljstvo građana zbog ograničenog snabdijevanja, a posebno cijena.
– Cilj je da ne progutamo mamac, da smo sami nekako krivi za te visoke cijene gasa: da smo uveli neke sankcije, pa ljudi sada trpe. Evropa mora da ostane jedinstvena i pokaže sposobnost da uzvrati propagandnim napadima – navodi premijerka Litvanije Ingrida Simonite.
Poslije Švedske, i finska vlada provela je vikend praveći novi paket mjera za hitnu kreditnu podršku domaćem tržištu električne energije.
– Veliko kolebanje cena električne energije zahteva od vlade da preduzme brze mere kako bi obezbedila stabilnost tržišta – kaže premijerka Finske Sana Marin.
Dodaje da je deset milijardi evra namjenjeno je kompanijama koje se bave proizvodnjom električne energije u Finskoj, kako bi “pokrile hitne potrebe likvidnosti”.
U Njemačkoj su poslije trećeg paketa mjera podrške građanima i privredi, određeni i prioriteti u snabdijevanju gasom tokom zime.
Lista je sve kraća i oštrija, jer energente moraju štedeti i povlašćeni potrošači.
– Cijene gasa su porasle, jer je postalo jasno da je Sjeverni tok 1 zatvoren. Kraj Sjevernog toka 1 ili nastavak gašenja Sjevernog toka 1, dodatno pokazuje koliko će zima biti teška – objašnjava šef za globalna makro istraživanja i glavni njemački ekonomista Karsten Brzeski.
Ističe da bi ta zemlja mogla da prebrodi zimu u pogledu snabdijevanja, ako rezerve gasa budu dovoljno velike, ali da će cijena gasa, nafte i energenata ostati “izuzetno visoka”.
Na svjetskom naftnom tržištu obrt. Umjesto najavljenog povećanja proizvodnje, OPEK se sa Rusijom dogovorio da ipak malo smanji proizvodnju nafte za 100 hiljada barela na dan. Razlog je ekonomsko globalno usporavanje.
Barel je prošle sedmice “skliznuo” na 95 dolara. Novi potez zemlja izvoznica nafte, cijenu bi mogao brzo da vrati na 120 dolara, prenosi Blic.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu