Cijela priča nije smiješna. Najviše mi je žao naroda i vojnika koji će da ginu i sa jedne i sa druge strane, da bi se opet neke čike u kravatama za ne znam koliko dana rukovale i potpisale neki besmisleni sporazum, koji za 10 godina više niko neće poštovati, rekao je on.
Bandović se osvrnuo i na društvo u kom trenutno živimo, a istakao je da je zabrinut za neke naredne geracije, kojima je bitnije šta su kupili nego to ko su.
– Imao sam sreće da snimim film “U ime naroda” i da igram Svetozara Miletića, posljednjeg slobodnog čovjeka tog vremena u Evropi pred Prvi svjetski rat, koji je na pravdi boga zatvoren, razboljevan, zabranjen mu je list, njegovu kćerku su osporavali na sve moguće načine, ona je postala to što je postala. Ako smo mi civilizacija koja će da skedi kod kuće dok je Žulijan Asanž u zatvoru, onda mi ništa bolje ni ne zaslužujemo. Onoga dana kada je taj čovjek uhapšen, sve je moralo da stane – rekao je Bandović u emisiji “Da sam ja neko”, te naveo kakav bi on bio da je on “neko”:
– Ja da sam neko ja bih kao čovjek odavno stradao u borbi za bolji svijet. Ja bih bio neka budala, kog su ubili na ulici, jer je branio neku ženu, što je neki muškarac bije. Za glupost bih ja stradao, ali bih stradao za bolji svijet, da sam ja neko.
– Mi ne stradamo za bolji svijet, mi gledamo šta ćemo novo da kupimo. Da li imamo dovoljno koka-kole u kući, prestali smo da budemo ono što jesmo, postali smo ono što imamo. To je jedno mjerilo i ovoj djeci danas kad gledaš. Danas kad se sretnu, pa izgledaju kao lutke u izlogu, “a da vidim telefon…”. Kada smo mi bili mlađi nismo ovoliko voljeli da se pokažemo. Pokažem nove patike, pa obujem stare i trčim na fudbal, jer me društvo čeka. Onda te neka curica vidi, a ti na fudbalu i ti onda obuješ nove patike – rekao je Ljubomir Bandović u pomenutoj emisiji, prenosi Blic.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu