Trenutna epidemiološka situacija može biti stresna za ljude, naročito za starije osobe, građane sa hroničnim oboljenjima, koji su u većem riziku od virusa korona, djecu i tinejdžere, zdravstvene radnike, te ljude u izolaciji i karantinu.
Svi kojima treba psihološka podrška, pomoć svakodnevno mogu potražiti od Centra za mentalno zdravlje, koji deluje u okviru Doma zdravlja. Građani se stručnjacima mogu obratiti putem video kontakta preko Skajpa na CZMZ Banjaluka ili na telefon 051/230-250.
U Banjaluci je zbog virusa korona u izolaciji oko 950 građana.
Ljudi u izolaciji, koji su zaraženi Covidom 19, povremeno traže psihološku pomoć, jer su okrenuti prema svom somatskom zdravlju, koje je u tom trenutku i prioritetno. Psihološka pomoć Centra za zaštitu mentalnog zdravlja traje od samog početka ove krizne situacije te smo dostupni i građanima koji su izolovani zbog svoje starosne dobi, kao i onima kojima je izrečena mera izolacije zbog kontaka s bolesnim ljudima. U smislu psihološke podrške tu smo za građane, jer je ovo nova situacija za pojedinca i zahtjeva prilagođavanje – precizira psiholog i sistemski porodični terapeut Tanja Radosavac.
Smetnje
Građani koji im se javljaju su uglavnom ljudi koji su i ranije imali nekih smetnji u mentalnom zdravlju, a koje su se sada na neki način aktivirale ili pogoršale. To su uglavnom priče vezane za panične strahove o budućnosti, ružne misli, s negativnim ishodima. Većina ljudi koja se javi žali se na nesanicu, nemir, strah, egzistencijalne brige i strahove za budućnost sebe i bližnjih.
Koja kategorija stanovništva je najugroženija, kao i kakve će posljedice pandemija ostaviti na mentalno zdravlje građana, teško je precizirati.
– Ovakva kriza, u kojoj imamo spoljašnja ograničenja s jedne i brigu za zdravlje s druge strane, može biti okidač za pojavu straha, koji kod osjetljivijih osoba može da pređe u paniku, što u ovom trenutku svakako ne bi bilo dobro. Sama ova situacija stavlja naše resurse pod određene izazove i zahtijeva da se prilagođavamo i oformimo nove vidove funkcionisanja. Svakako da je izazovan zahtjev na pojedincima i po pitanju njihovih uloga i odgovornosti kao roditelja u vrijeme krize, po pitanju zadovoljavanja njihovih socijalnih potreba, poslovnih obaveza, egzistencijalnih strahova, potreba za bliskošću, kao i generalno za međuljudskim odnosima, koji se sada odvijaju na drugačiji način – pojašnjava Radosavac.
Gastarbajteri
Individualnu i grupnu psihološku podršku građanima putem internet video komunikacije nudi i Centar za mirovne studije iz Banjaluke. Psihološka pomoć namijenjena je takođe onima koji se nalaze u inostranstvu, posebno ljudima koji su u izolaciji.
– Želja nam je da u ovoj kriznoj situaciji ljudi znaju da nisu sami i da ćemo im putem “skajpa” nastojati pružiti maksimalnu psihološku podršku s ciljem očuvanja njihovog mentalnog zdravlja i savladavanja osjećaja bespomoćnosti – poručili su iz ovog Centra.
Građani im se mogu javiti na mejl adresu: [email protected] i poslati ID svog “skajp” naloga kako bi bili kontaktirani za termin za onlajn seansu.
Studenti
I banjalučkim studentima, kojima se u ovim uslovima promijenio uobičajeni način rada i života, odnedavno je dostupan servis za pružanje psihološke pomoći. Podršku je za dvije sedmice zatražilo desetoro mladih. Oni se često javljaju sa različitim poteškoćama izazvanim upravo ovom situacijom.
– Što se tiče problema u akademskom funkcionisanju, najčešće se javljaju sa poteškoćama u izvršavanju obaveza, učenju, te organizaciji vremena. Trenutni saveti stručnjaka usmjereni su na brigu o svom mentalnom zdravlju u vidu nalaženja adekvatnih strategija za nošenje s ovom situacijom – kažu iz Društva psihologa RS.
Oni su ranije upozorili da će se tek kada se miri situacija u vezi s virusom korona moći govoriti o psihološkim posljedicama, poput depresije i gubitka motivacije.
Svaka kriza nas nečemu uči
Briga za mentalno zdravlje je od izuzetnog značaja u ovoj situaciji, napominje psiholog i sistemski porodični terapeut Tanja Radosavac.
– Jako je važno da se okrenemo stvarima nad kojima imamo kontrolu u svom životu, kao na primjer, posao, roditeljske uloge, da uradimo stvari za koje ranije nismo imali vremena, da probamo da organizujemo svoj život da koliko toliko liči na život prije pandemije. Važno je da smo u kontaktu s prirodom, te da prošetamo, ukoliko to mjere dozvoljavaju – pojašnjava ona.
Savjetuje i minimalno gledanje uznemirujućih tv sadržaja, uz preporuku da se više okrenemo veselijim ili edukativnim emisijama, budemo fleksibilni, tolerantniji prema sebi i drugima.
– Pandemija na neki način testira naše psihološke resuse, tj. potencijale ličnosti za prilagođavanjem, testira međuljudske, porodične i bračne odnose. Važno je da ovu situaciju ne gledamo samo kao krizu, nego kao izazov, kao šansu da nešto naučimo o sebi , drugima, bližnjima, o životu. Važno je da ne gubimo zajedništvo, veru i nadu, te vidimo šta je to što smo naučili iz ove situacije. Svaka kriza, pa i ovakva, ma koliko da je teška i praćena raznim strahovima, nešto nas uči, tako da mislim šta je važno da se zapitamo šta nas uči na nivou pojedinca, a i šire društvene zajednice – zaključila je Radosavac.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu