Ovu vijest je ranije prenio Institut za proučavanje rata, koji je, na osnovu javno objavljenih podataka, zaključio da je nepoznat broj pripadnika Iranske garde, stacioniranih na lokacijama na Кrimu i u Hersonskoj oblasti, vjerovatno upućen da obučava ruske operatere dronova.
Poslednja potvrda te informacije došla je od portparola Stejt departmenta Neda Prajsa koji je izjavio da je iransko vojno osoblje bilo na terenu na Krimu i pomagalo ruskoj vojsci da upravlja bespilotnim letjelicama koje je Teheran obezbjedio.
– Možemo da potvrdimo da je rusko vojno osoblje sa sjedištem na Krimu upravljalo iranskim bespilotnim letjelicama i koristila ih za izvođenje kinetičkih udara širom Ukrajine, uključujući i napade na Kijev posljednjih dana – rekao je Prajs tokom konferencije za novinare, prenio je Rojters.
Posljednjih nedelja Rusija je pojačala svoje napade iranskim dronovima Šahed-136, jednostavnim i jeftinim sistemima naoružanja. Iako su ovi dronovi spori i nisu pretjerano precizni, dizajnirani su da se lansiraju istovremeno u velikom broju kako bi preplavili odbrambene sisteme.
Analitičari smatraju da upotreba takve opreme na civilnim ciljevima i elektranama pokazuje da ruski predsjednik Vladimir Putin očajnički pokušava da slomi ukrajinski moral, umjesto da postigne konkretne efekte na bojnom polju. Putinova strategija je, čini se, talas terorističkih napada, usljed kojih će većina građana Ukrajine prije zime ostati u mraku i hladnoći.
S druge strane, iranska pomoć Rusiji u sukobu u Ukrajini dovodi Teheran, koji je već pod pritiskom sankcija, u poziciju daljeg distanciranja od Zapada. Ovim činom, teokratski režim vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, koji se trenutno suočava sa ozbiljnim protestima svojih građana koji prijete da destabilizuju iranske vlasti, naizgled je konačno odustao od pokušaja da pronađe kompromis po pitanju oživljavanja iranskog nuklearnog sporazuma.
– Slanje bespilotnih letjelica i osoblja za obuku u Ukrajinu duboko je uvuklo Iran u rat na ruskoj strani i direktno povezalo Teheran sa operacijama u kojima su civili ubijani i ranjeni. Čak i ako su to samo instruktori i taktički savjetnici u Ukrajini, i dalje mislim da je to velika stvar – rekao je penzionisani zvaničnik CIA Mik Malroj za NIT.
Dok je Iran pokazivao želju za pomirenjem sa Zapadom, američki predsednik Džo Bajden i zapadne zemlje ušle su u pregovore o mogućem ukidanju većine trgovinskih sankcija Teheranu. Ali nakon što je na vlast došao ultrakonzervativni Ebrahim Raisi, pregovori su ušli u ćorsokak, a obogaćivanje uranijuma u iranskim centrifugama se ubrzalo.
Pored bespilotnih letjelica Šahed-136, Iran je Rusiji navodno isporučio nepoznat broj bespilotnih letelica Mohadžer-6, iranskog pandan turskom Bajraktaru TB-3 koji se “proslavio” na ratištu u Ukrajini u rukama ukrajinskih snaga.
Iran je testirao svoje bespilotne letjelice Šahed-136 na ratištima Jemena, gdje su pripadnici Кorpusa iranske revolucionarne garde takođe pomagali i obučavali svoje saveznike Hutije u korišćenju ovih dronova. Za razliku od bespilotnih letjelica Mohadžer-6 za koje je potreban ljudski pilot, Šahed-136 su autonomne letelice, takozvana “leteća municija”, koja se lansira iz vozila ili rampi postavljenih na zemlju uz pomoć raketnih motora za jednokratnu upotrebu, a zatim lete ka određenim ciljevima, pokušavajući da izbjegavaju protivvazdušnu odbranu samostalno.
Ovo, zajedno sa veličinom njihovog tereta, znači da dronovi predstavljaju ozbiljnu pretnju, kažu ukrajinski komandanti.
Bliskoistočni saveznici
Кoristeći iranske bespilotne letjelice za napad na ukrajinske gradove, Putin je tako uvezao oružje koje je definisalo sukobe na Bliskom istoku u srce Evrope.
Jedna od mogućih posljedica njegove upotrebe mogla bi da bude i uvlačenje Izraela u rat kao strašnog saveznika Ukrajine. Na strani Kijeva, Izrael bi koristio svoju ekspertizu bez premca u suprotstavljanju teheranskim dronovima, piše britanski “Telegraf”.
Takođe se spekuliše o tome šta Iran dobija zauzvrat za isporuke svog jeftinog, ali smrtonosnog oružja, a posebno o tome da li bi Rusija mogla da pomogne teheranskom nuklearnom programu.
Nakon napada dronovima na ukrajinske gradove, Izrael se sada suočava sa ogromnim pritiskom da se pridruži Americi i Evropi u pružanju vojne tehnologije Ukrajini. Ukrajinski zvaničnici hitno lobiraju u Izraelu za tehnologiju protivvazdušne odbrane, dok je jedan ministar izraelske vlade u nedelju da bi javno podržao oružanu podršku Ukrajini.
Međutim, takav potez bi mogao da razbije izuzetno delikatne, regionalne odnose Izraela sa Rusijom, koja je do sada zatvorila oči na operacije izraelske vojske u Siriji protiv snaga koje podržava Iran.
Moskva takođe prijeti da će zatvoriti Jevrejsku agenciju u Rusiji, što bi potencijalno uništilo napore da se olakša emigracija ruskih Jevreja u Izrael.
Štaviše, kaže se da su izraelski zvaničnici zabrinuti da bi otvoreno stavljanje na stranu Ukrajine moglo da destabilizuje njeno devetmilionsko stanovništvo, koje uključuje otprilike milion ruskih Jevreja i pola miliona Ukrajinaca.
Zatim, tu je nuklearno pitanje: bilo je malo naznaka šta Iran dobija od Rusije u zamjenu za slanje dronova, ali se čini da bi moglo da se radi o isporuci balističkih projektila. Takođe, Iran je ove godine ubrzao svoj nuklearni program, koji Izrael smatra egzistencijalnom prijetnjom, i čini se da sklapa savez sa nuklearno naoružanom Rusijom.
U nedelju je jedan izraelski ministar pozvao svoju vladu da Ukrajini pruži vojnu podršku.
– Više nema sumnje gdje Izrael treba da stoji u ovom krvavom sukobu. Došlo je vrijeme da i Izrael pruži vojnu pomoć, baš kao što je pružaju Amerika i zemlje NATO – napisao je na Tviteru Nahman Šai, ministar za pitanja dijaspore.
Taj tvit je izazvao ljutiti odgovor Dmitrija Medvedeva, bivšeg ruskog predsjednika, koji je rekao da bi snabdijevanje oružjem “uništilo sve bilateralne odnose između naših zemalja”, piše Blic.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu