Zvaničnici u Ukrajini ističu da nuklearne elektrane rade uobičajeno bez obzira na ratna dejstva.
Informacija da je već prvog dana invazije ruska vojska zauzela Černobilj probudila je sjećanja na 1986. godinu kada je došlo do eksplozije jednog od četiri reaktora u nuklearnoj elektrani u ovom gradu što je izazvalo najveću nuklearnu katastrofu u istoriji čovječanstva.
Nuklearna elektrana u Černobilju zatvorena 2000.
Strah da bi se nešto tako moglo ponoviti tokom rata pojačale su spekulacije da je povečan nivo radijacije u Černobilju iako je nuklearna elektrana zatvorena do 2000. godine.
Ipak, nuklearni regulatorni direktorat Ukrajine to je demantovao i istakao da nivo radijacije “nije premašio prirodnu pozadinu”.
Međutim, u Ukrajini postoje četiri nuklearne elektrane koje bez obzira na rat rade normalno i to su: Zaporožje, Rovno, Hmeljnicki i Južna Ukrajina. U tim elektranama radi ukupno 15 nuklearnih reaktora. I više nego dovoljno da cijeli svijet ima još jedan razlog za veliku brigu i strepnju.
Snimci i slike sa ratišta u Ukrajini pokazuju, nažalost, da su se na meti “zalutalih” raketa nalazili nažalost i civilni objekti, pa čak i stambene zgrade.
Zbog toga je i više nego opravdan strah da bi ratna dejstva u Ukrajini mogla dovesti slučajno ili namjerno do eksplozija nuklearnih elektrana sa nesagledivim posljedicama.
Opasnost vreba sa tri strane
Profesor na sistemu Civilne odbrane na Fakultetu bezbednosti Vladimir Jakovljević ističe za Blic da je rizik, zaista, veliki.
– Ako projektili pogode neku nuklearnu elektranu u Ukrajini može se stvoriti isti efekat i isto radijaciono zračenje kao u nuklearnom ratu. Nažalost, opasnost nuklearnim elektranama preti sa tri strane: od ruske vojske, zatim eventualno terorista iz Gruzije, pa čak i Ukrajinaca koji bi možda u tom slučaju predstavili da su Rusi izazvali nuklearnu katastrofu – objašnjava Jakovljević.
Kako kaže, takvi objekti visokog rizika moraju se strogo čuvati i u mirnodopskim, a kamoli ratnim okolnostima.
– Nuklearne elektrane u Ukrajini sigurno štite PVO jedinice od aviona, raketa, projektila…Takođe, nuklearni reaktori se automatski isključuju prilikom svakog zemljotresa jačeg od četiri stepena Rihterove skale. Koliko će ti reaktori i kako raditi u ratnim okolnostima zavisi, prije svega, od menadžmenta, ali ugovornih obaveza koje imaju nuklearne elektrane. Pogotovo u situaciji kada nema dovoljno energije, gasa – naglašava Jakovljević.
Nakon Černobilja kontaminirani oblak u region stigao za pet dana
Naš sagovornik vjeruje da će na kraju, ipak, razum prevladati.
– Sjećanja i iskustva iz Černobilja i dalje su svježa. Tada je do eksplozije reaktora došlo 26. aprila, a već 1. maja kontaminirani oblak bio je iznad Srbije. Čak pet kontaminiranih oblaka se stvorilo i išlo ka Balkanu, Skandinaviji i cijelom kontinentu. Koliko će se brzo proširiti radioaktivno zračenje zavisi i od vremenskih prilika odnosno takozvane ruže oblaka – zaključuje Jakovljević.
Cijela Evropa u riziku
Meteorolog Ivan Ristić ističe da trenutno nema razloga za brigu, ali da treba biti oprezan.
– Tamo je rat, padaju bombe i padaju po nekakvim fabrikama, postrojenjima. Dim od tih bombi ide i do četiri kilometra, tako da cikloni koji idu iz tog regiona ponesu i tu prašinu. U Ukrajini postoje četiri nuklearne elektrane, a jedna od njih je najveća u Evropi – naglasio je Ristić.
Kako je rekao, ako u ratu u Ukrajini dođe do oštećenja nuklearnih elektrana ili do neke havarije taj radioaktivni materijal može da se prenese na velike visine i da dođe kod nas.
– Cijela Evropa je sada pod uticajem vazduha sa sejveroistoka Evrope, tako da je u velikom riziku ako dođe do neke eksplozije ili havarije. Što se tiče nas, najvažnije je da poslije prvog udara, od 48 do 72 sata, budemo što dalje od toga. Vazduhu treba možda manje od 10 sati da stigne do naše zemlje. Postoji teorija o radioaktivnim kišama, ali te radioaktivne čestice i zrače. One su 20 kilometara od vas. Atmosfera je jako plitka, zato su najveći problemi oko radioaktivnih ekscesa jer nemate prepreku na nebu, direktno ste izloženi zračenju ako se gore nalazi radioaktivni oblak – podvukao je Ristić.
Inače, oblaci mjesecima mogu da raznose čestice.
– Najvažnija su prva dva-tri dana. To je kao da vas neko zaboravi na rendgenu na pola sata. Treba na vrijeme izdati upozorenje ako smo izloženi – naveo je Ristić.
Programi prate radioaktivni oblak
Meteorolog Ivan Ristić ističe da je nakon eksplozije nuklearne elektrane Černobilj meteorologija razvila programe koji prate gdje će otići radioaktivni oblak.
– Pokazalo se da je važno da u prva dva-tri dana ne budemo na glavnoj liniji, a posle sa radioaktivnim kišama ne možemo ništa. Poslije dva-tri dana je mnogo manja koncentracija. Kada se neka zemlja bombarduje siromašnim uranijumom, sav taj uranijum ode u PM čestice i to ne može da se izmjeri. Zato bombardovanja ostavljaju dubok trag u nekom društvu – apostrofira Ristić.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu