Nema osobe koja makar jednom u životu nije poželjela da prilikom osmočasovnog radnog vremena nema nijednu drugu obavezu sem da ode na pauzu, a da za sve to dobija i platu.
Koalicioni sporazum potpisan, funkcije podijeljene, vladajuća većina u Republici Srpskoj nikad brojnija, a istovremeno skoro da nema republičke institucije, ustanove ili javnog preduzeća čiji su šefovi u punom mandatu.
Ministar uprave i lokalne samouprave Republike Srpske Lejla Rešić rekla je da Srpska već radi i želi da nastavi sa reformama javne uprave, ali da, nažalost, nema finansijsku podršku Fonda za reformu javne uprave na nivou BiH koji se pretvorio u servis određenih ljudi i birokratsko tijelo koje servisira nereformske stvari.
Prije samo desetak godina mladima u Republici Srpskoj je bio cilj da se nakon završenog formalnog obrazovanja „uvale“ na državne jasle. Visoka plata im je bila zagarantovana bez obzira na znanje i radni učinak, dok su njihove kolege, sa istim nivoom obrazovanja, u privatnim kompanijama radile i za duplo manju platu, a neki od njih nisu bili ni prijavljeni, radili na crno ili su dio plata primali u koverti.
Pomoćnik ministra u Vladi RS ima 200 KM veću platu od bageriste u privatnoj kompaniji, NK radnik u privatnoj termoelektrani ima veću platu od pravnika u upravi, a neki konobari mogu da zarade gotovo kao ljekari.