Potvrdio je to gradonačelnik Igor Radojičić i dodao da je to samo jedno od četiri javna preduzeća odnosno ustanova, od kojih su tri u milionskim dugovima, čije se restruktuiranje nastavlja u narednom periodu.
Stara Toplana je praktično prestala s radom u funkcionalnom smislu. Ona više ne grije grad, ali je kao preduzeće ostalo živo. Valja završiti njeno restruktuiranje u smislu identifikacije svih njenih dugova, u smislu smanjenja broja radnika na minimum te plana korištenja daljih kapaciteta, jer sada tamo bukvalno ostaju, neiskorišteni i nekorišteni, industrijski objekti za koje treba planirati šta dalje s njima – kazao je Radojičić.
Napomenuo je da je Grad garantovao za određene iznose kredita staroj Toplani.
– Mi smo već preuzeli ono za što smo garantovali i to otplaćujemo umjesto stare Toplane – kazao je Radojičić.
Kakvo je tačno stanje u ovom preduzeću pokušali smo saznati od njenog dugogodišnjeg direktora Miće Milovanovića.
On je kratko rekao da je da je lani 56 radnika proglašeno tehnološkim viškom, da su oni zbrinuti u skladu sa zakonom, a da je 51 prešlo u novo preduzeće Eko toplane. Kada je u pitanju financijsko stanje Toplane, Milovanović je rekao da je i tu bilo pomaka te da su ukupni dugovi umanjeni. Kazao je da je na kraju 2017. ukupan dug preduzeća iznosio 97,6 miliona KM, a na kraju 2018. godine 94,7 miliona KM.
Drugi na tapetu je Zavod za izgradnju Banjaluka, koji takođe grca u dugovima.
– Imali smo nekoliko planova za restruktuiranje ZIBL-a koji nisu prošli, a osnovni problem predstavlja nesaglasnost malog akcionara koji niti učestvuje u restruktuisanju niti prihvata bilo koji od naših planova – rekao je Radojičić.
Naveo je da ZIBL svojom značajnom imovinom može sanirati stare dugove, te samanjenjem broja radnika može opstati na tržištu.
– Ta firma može da preživi, ali mali akcionar nikako ne dozvoljava provođenje planova za restruktuisanje – rekao je Radojičić.
Skupština grada je nedavno ovom preduzeću odobrila pola miliona KM zajma iz gradske kase, kako bi odblokirao račune i nastavio s radom.
Kod javnog preduzeća “Akvana”, pored dugova, ostala su neriješena pitanja djelatnosti, koja svake godine umjesto profita donose minuse.
– Otvoreni bazen je nerentabilan i konstanstno zahtijeva subvencije, a ugostiteljstvo uglavnom proizvodi gubitke. Došli smo do ključnog momenta oko procjene šta dalje uraditi s ugostiteljstvom, da li ga značajno redukovati ili potpuno ugasiti – rekao je Radojičić, ali nije želio precizirati na koju stranu bi ta odluka mogla prevagnuti.
Istakao je da otvoreni bazen u svakoj varijanti traži subvencije, ali da ona kao djelatnost ostaje u sklopu “Akvane”.
Kada su u pitanju finansije, iz ovog preduzeća ne stižu ohrabrujuće vijesti. Prema riječima direktora “Akvane” Vedrana Mitrovića, i prošlu godinu su negativno poslovali, a ukupni gubici ovog preduzeća su veći od 9 miliona KM.
– U sklopu restrukturisanja “Akvane” lani je smanjen broj zaposlenih za 10. Trenutno imamo 78 zaposlenih, u toku ove godine taj broj će biti umanjen za dodatnih deset – kazao je Mitrović i naveo da je, pored toga, Grad iz nadležnosti ovog preduzeća oduzeo objekat “Staklenca” u parku “Petar Kočić”.
Radnički prevaziđena institucija
Na listi promjena se nalazi i Radnički univerzitet. Za razliku od gore navedenih, on nije gubitaš, ali kod njega dolazi do promjene delatnosti.
– Radnički je jedna prevaziđena institucija i u ovom momentu ga vidimo kao Centar za prekavalifikaciju i dokvalifikaciju. To bi mogla biti jedna mala samoodrživa firma, jer oni nisu budžetski korisnici, što je vrlo važno. U nastavku svoje djelatnosti oni bi morali biti samoodrživi. Došlo je do tačke u kojoj moramo donijeti dokumente o njenoj transformaciji – kazao je Radojičić.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu