Bajden je zaprijetio da će usloviti američku podršku izraelskoj ofanzivi u Gazi preduzimanjem konkretnih koraka da se zaštite humanitarni radnici i civili.
Najnoviji Bajdenovi komentari dolaze nakon što je Netanjahu rekao da je već određen datum za kopnenu ofanzivu na Rafu, pa se postavlja pitanje može li Amerika da utiče na Izrael, prenosi Euronews.
Bajden je govorio za “Univision”, a intervju je snimljen nekoliko dana nakon što je u izraelskim udarima ubijeno sedam radnika humanitarne organizacije Svjetska centralna kuhinja.
– Reći ću vam, mislim da je ono što radi (Netanjahu) greška. Nisam saglasan sa njegovim pristupom. Mislim da je nečuveno to što su ta tri ili četiri vozila pogođena dronovima – rekao je Bajden, a prenio je CNN.
Dodao je da poziva Izrael da pristane na prekid vatre i poručio da nema izgovora za to da se ne pošalje humanitarna pomoć.
– Ono što ja upućujem Izraelcima jeste poziv da traže prekid vatre, da omoguće da u narednih šest do osam nedjelja hrana i lijekovi uđu u zemlju. Razgovarao sam sa svima, sa Saudijcima, Jordancima i Egipćanima. Oni su spremni da dopreme hranu. Mislim da nema izgovora da se ne odgovori na zdravstvene i prehrambene potrebe ljudi. To bi trebalo da se uradi sada – rekao je Bajden.
Glas Amerike ocjenjuje da Bajdenove izjave o prekidu vatre predstavljaju preokret u odnosu na njegove prethodne komentare, u kojima je rekao da je na Hamasu teret da prihvati dogovor o primirju i oslobađanju talaca.
Bajden je takođe povećao pritisak na Izrael da dopusti isporuke veće količine pomoći Gazi.
Hamas je saopštio da izraelski prijedlog o prekidu vatre ne ispunjava njegove zahtjeve, ali da će ipak biti razmotren i odgovor će biti dostavljen posrednicima. Prijedlog su Hamasu uručili egipatski i katarski posrednici u Kairu, a na pregovorima je prisustvovao i Vilijam Berns, direktor CIA.
Sa druge strane, Netanjahu ponavlja da će Izrael nastaviti da se bori sve dok Hamas ne bude uništen i dok taoci koje drži Hamas ne budu oslobođeni.
BBC piše da postizanje dogovora između Izraela i Hamasa nikada nije bilo lako, ali ističe da međunarodni pritisak u tom smjeru raste.
Britanski javni servis posebno naglašava to što je pregovorima prisustvovao šef CIA.
– Postoji veći pritisak Amerike na Izrael, ali i na Egipat i Katar da pritisnu Hamas. To je očigledno – rekao je Geršon Baskin, koji je pomagao u pregovorima sa Hamasom o puštanju izraelskog vojnika Gilada Šalita 2011. godine.
– Činjenica da se pojavio šef CIA zahtijevala je da se pojave pregovarači na najvišem nivou. To je indikativno za povećani američki pritisak – rekao je on za BBC.
Međutim, ističe da to ne znači da je dogovor blizu.
Izraelski zvaničnici su pokazali da su spremni za neke ustupke zbog povećane frustracije među glavnim saveznicima te zemlje, uključujući SAD.
Ranije ove nedjelje Jakov Galant, izraelski ministar odbrane, sugerisao je da je sada pravo vrijeme za primirje.
BBC piše da se očekuje da bi dogovor trebalo da omogućiti oslobađanje nekih od talaca zarobljenih u napadu Hamasa u zamjenu za palestinske zatvorenike koji se drže u izraelskim zatvorima.
To je bila i osnova za privremeni prekid vatre koji je dogovoren u novembru prošle godine. Prema podacima izraelskih vlasti, u Gazi su zarobljene još 133 osobe, iako je potvrđeno da ima 30 mrtvih.
Prema najnovijem prijedlogu SAD, u početnoj fazi šestonedjeljnog prekida vatre Hamas bi oslobodio 40 talaca, pri čemu bi prioritet imali stariji od 50 godina i oni sa ozbiljnim zdravstvenim problemima.
Izrael bi oslobodio najmanje 700 Palestinaca uključujući i njih 100 koji služe doživotne kazne zatvora zbog ubijanja Izraelaca. To se u Izraelu ranije pokazalo kao veoma kontroverzno pitanje.
Ipak, navodno je Hamas rekao pregovaračima da ne drži 40 talaca, što, kako piše BBC, povećava izglede da je umrlo mnogo više talaca nego što se ranije mislilo, ili su oni u rukama drugih grupa, kao što je Islamski džihad.
U Izraelu je prostor za manevar za Netanjahua ograničen zbog pritiska od strane dijelova društva i političara.
Dok većina izraelskog društva podržava rat, istovremeno raste pritisak na Netanjahua da postigne dogovor o taocima. Njihove porodice su protestovale optužujući premijera da mu povratak zarobljenika nije prioritet i da se više bavi sopstvenim političkim preživljavanjem.
Podjele su pojačane i u vladajućoj koaliciji koja uključuje desničarske saveznike Netanjahua koji odbijaju da se Hamasu pruže ustupci. Izraelski zvaničnici insistiraju na tome da se mora ući u Rafu i tvrde da Hamas tamo ima četiri operativne brigade, kao i da se u tom mjestu kriju lideri grupe. Ali su praktično svi van Izraela protiv ofanzive na Rafu, jer se procjenjuje da je u gradu oko 1,5 miliona Palestinaca koji su se tu sklonili od početka rata, prenosi Euronews.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu