A oko kuće, narodski rečeno, nema čega nema od domaćih životinja: krava u štali, koze u maloj staji, kokoši, guske, patke, purani po dvorištu, a prepelice na tavanu kuće. Trenutno, najveća radost za sve je malo jare, koje je ipak najviše vezano za najmlađu Demirelu, koja ga hrani na flašicu i igra se s njim. Mirel i Armelina je gledaju sa puno ljubavi, sretni što su i njoj ali i Sadinu i Emini, omogućili lijep i zdrav život na selu.
Međutim, posao je napustila zbog porodičnih okolnosti, da bi više bila uz djecu, pa su se oboje okrenuli poljoprivredi i stočarstvu.
– Nije bilo teško donijeti takvu odluku i napustiti posao. Jednostavno, željela sam da budem uz djecu, a ko zna, možda se nekada opet vratim na posao, u firmu. Ovo domaćih životinja što imamo, sve su mi prirasle srcu. Puno toga i posijemo da imamo zdravu hranu za porodicu. Nije teško, kada nešto zavoliš nema prepreka – priča Armelina i dodaje da joj je Mirel uvijek bio najveća podrška.
– Radim u firmi, a moj dio posla je sijanje i žetva žitarica, oko kukuruza, uzgoj povrća, a imamo i voćnjak. Što god mogu, obavljam sam, ali kada je koševina, onda smo svi angažovano. Armelina se više brine oko stoke, muže i hranjenja, a tu je i briga za sve nas – dodaje Mirel.
Armelina priča da i njoj i Mirelu dan počinje zajedničkom kafom u 5.30, a onda svako za svojim poslom.
– Prvo pomuzem kravu, dam kozama šta ima treba, pustim perad, položim im, tokom dana nekoliko puta treba ući kravi u štalu. Ljeti, kada ima puno posla na zemlji, kada se kupe sijena, znamo završiti sav posao malo prije ponoći i tek tada sjesti popiti kafu. Onda nekoliko sati sna i ujutru sve ispočetka – dodaje kroz smijeh Armelina.
Brkići pričaju da u komšiluku još ima porodica koje imaju barem po jednu kravu, ali malo ko ima farmu sa puno životinja kao oni.
– Najveća želja nam je da kupimo dva komada zemlje, koja su blizu naše kuće. Već smo na tuđoj zemlji, koju smo ljubaznošću vlasnice dobili na korištenje, napravili malu štalu za koze. Želja nam je da ogradimo prostor za kokoši, da ih bude i više – kazala je Armelina. Jedan od planova porodice Brkić je i izgradnja posebnog prostora za guske, patke i purane, jer kako je Mirel naglasio jedno guščije jaje košta 5 KM, a tražena je i na cijeni i guščija mast. Takođe, ni pačija ni jaja od purana nisu baš jeftina.
– Bez naroda na selu i radnika sa sela nema ni države. A država slabo da hoće pomoći ovakvima kao ja. Moja životna želja je imati savremene mašine za obradu zemlje, a trenutno imam tek kopačicu i kosilicu koja je starija od mene – kaže Mirel, prenosi Alo.
Mirelu i Armelini su puna usta hvale za dvoje starije djece – sina Sadina, koji je srednjoškolac i kćerku Eminu koja je šesti razred osnovne škole. Armelina nam priča da Emina zna i skuhat, oprati, pospremiti, što im posebno dobro dođe tokom ljeta, kada je posla najviše. Sadin je uvijek uz oca, što god treba on je tu.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu