Svoje želje ostvarujem i one su kod mene vrlo jake. Pa i ta želja da učim francuski, da znam francuski, čekala je dosta dugo na svoje ispunjenje, ali ipak na kraju sam uspjela kaže Nevenka Balanesković:
Njen suprug Dragiša, inicijalno diplomirani inženjer elektronike, odnedavno i vlasnik zlatnog indeksa takođe je kročio nekonvencionalnim stazama obrazovanja.
Sa 42 godine, odlučio je da se posveti muzici, završio je Muzičku akademiju i penziju dočekao kao vanredni profesor violine na Fakultetu umjetnosti u Nišu.
– Nije samo želja za napredovanjem, nego i procjenjivanje prilika da se bolje snađemo u narednom periodu sa više znanja i sa različitim opcijama – priča Dragiša Balanesković.
Ključ je u međusobnoj podršci i razumijevanju
– Jedno drugom smo bili podsticaj. Ja sam podržavao nju, ona je podržavala mene – kaže bračni par Balanesković.
Da godine nisu prepreka u učenju potvrđuju i sa Filozofskog fakulteta.
– Mi zaista nismo pratili tu starosnu granicu i negdje zaista starosna granica ili godine nisu bile uslov da bi neko postao student našeg fakulteta i da bude uspješan student – kaže prof. dr Natalija Jovanović.
Nikada ne recite “ne mogu”
Ova inspirativna priča o Balaneskovićima podsjeća da obrazovanje nije samo put do posla već i način života koji donosi neprestane izazove.
– Nikada ne smijete da kažete ne mogu i teško je, jer se time obeshrabrujete, nego obavljate svoje trenutne zadatke, pišete, učite za testove i idete naprijed – kaže Nevenka.
– Zreliji ste i onda razmišljate malo na drugačiji način pa sam čak u toj prvoj godini dobio Oktobarsku nagradu kao najbolji student – kaže Dragiša, piše Blic.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu