Ivan je čudom prošao bez težih povreda i nakon udesa nalazio se na kućnom liječenju, a danas se prvi put od nesreće sreo sa svojim spasiocem. Zajedno su otišli I do mjesta teškog udesa kakav, kako su Ivanu rekli ljekari, “preživljava jedan u million”.
Pozitivne emocije nakon susreta nisu mogli da zadrže ni Ivan ni Goran koji mu je spasio život.
– Hvala ti što si me spasio. Zahvaljujem se prvo tebi I Bogu. Hvala ti, tvoj sam dužnik za cijeli život, riječi su male da ti se zahvalim. Samo mogu da ti kažem da si mi prijatelj, brat za cijeli život – poručio je Ivan svom spasiocu.
Goran se povjerava, da kada su otišli na mjesto gde se desila jeziva saobraćajna nesreća, jedva je zadržao suze sjetivši se dramatičnog spašavanja Ivana, sa kojim se, igrom slučaja, upoznao u Nišu još pre dvije godine.
-Kada sam vidjeo da auto gori, jedino o čemu sam razmišljao bilo je, kako da te spasim. Da si mi živ i zdrav brate mnogo godina – poručio je Goran.
Kako je Blic pisao, težak udes se dogodio 10. februara u 5.20 na putu Doljevac – Niš, kod skretanja za Gradsku deponiju, kada je Ivan, u pri pokušaju da izbegne čeoni sudar sa kombijem koji je prešao na njegovu stranu, sletjeo sa kolovoza u jarak kraj puta I prevrnuo se nekoliko puta.
Neobjašnjivo je kako je Ivan prošao samo sa lakim povredama u potpuno smrskanom automobilu koji se poslije udesa zapalio.
Da minut posle toga nije naišao Goran Nedeljković iz Doljevca koji je u kolima imao protivpožarni aparat kojim je ugasio vatru i izvukao ga iz zgužvane olupine, on danas definitivno ne bi bio među živima.
– Taj dan su me spasili Bog i Goran – ipričao je ranije Ivan dok se sa nevjericom sjeća detalja teškog udesa koji se samo čudom nije završio fatalno po njega.
– Pošao sam oko 5.20 na posao iz Niša ka Malošištu, bio je još mrak. Na dijelu puta od Novog groblja prema Doljevcu, nedaleko od skretanja za Gradsku deponiju, iz suprotnog pravca naišao je bijeli kombi koji je prešao na moju stranu. Jurio je sigurno 120 kilometara na čas! Vidim da će da me udari, da ginem sigurno. Jedino što sam mogao je da skrenem udesno kako bih ga izbjegao – opisao je ranije Ivan detalje strašnog udesa.
Izletio je sa puta i udario u betonski mostić koji su postavili poljoprivrednici da bi traktorima mogli do njiva preko kanala i počeo da se tumba kolima.
– Okrenuo sam se tri puta. Onda sam na kratko izgubio svest. Probudio me miris dima koji je ispunio auto. Počeo sam da kašljem. Bio sam svestan, ali ništa nisam mogao da uradim. Bio sam zarobljen u smrskanom automobilu koji samo što se nije upalio ceo. Već sam pomislio – gotov sam. Onda sam čuo glas – sećao se se Ivan teških trenutaka.
On je imao sreću da je u istom trenutku iz suprotnog pravca nailazio Goran Nedeljković čuo udarac, zaustavio se i ugledao plamen na vozilu pa je odmah dotrčao do olupine.
– Rekao mi je samo: “Ne sekiraj se, imam PP aparat, samo da te izvučem”. Ugasio je vatru, popeo se na vozilo i iz tri, četiri puta, uspeo da otvori vrata. Tada sam dobio nadu da ću preživjeti. Sreća što sam mršav pa je uspeo da me izvuče, da sam malo puniji ne znam šta bi bilo. Da je došao tri minuta kasnije, bilo bi kasno. Auto je benzinac, upalio bi se i eksplodirao – opisao je ranije Ivan teške trenutke.
“Jedan u milion preživi”
On je bio u još većem šoku kada je video kao izgleda njegov automobil.
– Kada sam vidjeo slike automobila bio sam u čudu. Doktori su mi rekli da takav udes preživi jedan u milion. Auto je bio sav zgužvan, do zadnjeg sedišta. Spasio me pojas i “er beg” koji se otvorio. Srećom je naišao Goran koji je u kolima imao protivpožarni aparat, što retko danas ko ima – ispričao je Ivan.
Poznaje se sa svojim spasiocem
A kada je juče pozvao svog spasioca da mu se zahvali desila se još jedna neverovatna stvar. Ispalo je da se poznaju!
– Goran mi je preko prijatelja ostavio broj telefona da ga pozovem, kada sam danas ukucao u telefon da ga pozovem, vidjeo sam da ja već imam njegov broj. Setio sam se onda da smo se upoznali pre dve godine na Zelenoj pijaci i da smo razmenili brojeve telefona. Eto šta ti je sudbina. Kada smo se čuli, ja sam mu rekao: “Ne postoji način na koji ja tebi mogu da se odužim” – kaže Ivan.
Pronaći bijeli kombi
Ivan je posle udesa dao policiji izjavu u kojoj je opisao kako je došlo do udesa. U tom trenutku nije znao da je još neko dao izjavu.
– Kada sam poslije vidjeo Goranovu izjavu, vidjeo sam da je identična mojoj. I on je naveo da je pored njega projurio bijeli kombi tako velikom brzinom da ga je malo zaneo. Moj advokat je tužilaštvu poslao prijavu tužilaštvu da se pronađe taj kombi na osnovu snimaka sa kamera. Išao sam normalnom brzinom od oko 40 do 50 kilometara na čas. Da nisam skrenuo, ja bih poginuo sigurno ali pitanje šta bi se desilo i sa vozačem kombija. To bi bio čeoni sudar. Nadam se da će tužilaštvo da se zauzme da se nađe – navodi on.
“Svi se krste kako sam preživjeo”
Ivan je u udesu, čudom zadobio samo lake povrede.
I ljekari mi kažu da je neverovatno da sam uspjeo da preživim i prođem sa lakim telesnim povredama. Imam kontuziju grudnog koša, rebara, imao sam blagi potres mozga. Boli me kad dišem, kada ležim sa strane, ugruvan sam ceo. Imam bolove u nosu, nije polomljen ali imam bolove. I imam sitne ogrebotine po rukama. Svi koji su videli auto su se krstili i nisu verovali da sam ja preživeo. Samo mogu da zahvalim Bogu i Goranu. Da on nije bio, to bi kraj bio – kaže Ivan za “Blic”.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu