Bio je drugi dan rata. Bila sam jako nervozna, čule su se eksplozije. Molila sam se da upoznam sina. Počela sam da čistim sve u svojoj kući, pripremam se za bebu, a čak i kada sam počela da osjećam bol, nisam mogla da vjerujem da ću se poroditi tokom rata, kazala je.
Ona je ispričala kako je izgledao njen dolazak do bolnice u trenutku ruskih napada.
-Moj muž i ja smo se plašili da se vozimo u bolnicu zbog eksplozija. Prvo smo morali da provedemo oko 30 minuta u redu da dobijemo benzin. Onda smo se vozili kroz Kijev koji je bio prazan – nikad nisam vidjela tako prazan grad. Čuli smo zvuk sirena – dodala je.
Kako kaže bilo je strašno, kao na filmu, ali je pokušavala ostati pozitivna.
-Kad smo stigli, sva svjetla su bila ugašena jer se bolničko osoblje plašilo bombardovanja. Moj doktor nas je dočekao i odveo do veoma udobne i šarene sobe. Ali dva sata kasnije čuli smo sirene. Bilo je jako glasno. Bilo je nestvarno gledati kroz prozor i vidjeti svu prekrasnu gotičku arhitekturu i čuti sirene. Dok sam bila trudna išla sam na časove joge, pripremala se za porođaj, pohađala kurseve. Nije bilo ovako – dodala je.
-Doktor je rekao da moramo u sklonište. Nastala je panika dok su ljudi žurili. Nisam mogla ni pantalone da obučem jer je bilo previše bolno. Kada smo ušli u sklonište bili smo šokirani. Sagrađeno je u sovjetsko vrijeme i nije održavano. Ruševno mjesto koje je bilo vlažno i hladno – kazala je.
Ona je dodala da se nalazila u prostoriji bez vrata, samo su je zavjese dijelile od sobe u kojoj se nalazilo 50 ljudi.
-Nije bilo medicinske tehnologije, samo ginekološka stolica. Pokušavala sam ni da ne pogledam tamo i nadala sam se da ću se uskoro vratiti u bolnicu. Onda mi je puknuo vodenjak. Moj doktor me je pogledao i rekao “U redu, uradićemo to ovdje, previše je opasno čekati”. U tom trenutku nisam se plašila. Vjerovala sam svom doktoru – jedino što sam mislila bilo je da uzmem sina u naručje i da bol prestane – dodala je.
-Nadam se da će moj sin doživjeti ovaj rat samo iz priča – da nikada, nikad neće osjetiti kako je to u stvarnosti. Ne želim da zna šta je pravi rat – istakla je.
Uprkos ratu, Fedor je donio toliko ljubavi, sreće i dobrote u naš dom. Brinemo se o njemu i to nas usrećuje.
-Nadam se i molim za mir. On je novi Ukrajinac, trebao bi odrasti u novoj Ukrajini – zaključila je, prenosi Kliks.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu