Gradovi

Vlasnici zabrinuti za svoje ljubimce: Raste broj pasa i mačaka sa stomačnim tegobama

U Prijedoru je u prošlih mjesec dana povećan broj mačaka i pasa sa stomačnim tegobama, ali nije utvrđeno da li su uzrok virusne infekcije ili trovanje životinja.

Vlasnici zabrinuti za svoje ljubimce: Raste broj pasa i mačaka sa stomačnim tegobama
FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RAS SRBIJA

Lejla Adžemović iz Prijedora, koja je na društvenim mrežama objavila da su mačke otrovane, za Srpskainfo kaže da je u Ulici Muharema Suljanovića u naselju Raškovac za par dana uginula mačka njene porodice, ali i komšijina mačka.

– Maca je odbijala jelo i vodu, samo je spavala. Mama ju je odnijela kod veterinara i on je rekao da joj nešto nije dobro sa želucom. Imala je povišenu temperaturu i on joj je dao neki lijek za želudac. Rekao je da dođe drugi dan na kontrolu, ali je mačka tu noć uginula u mukama. Pred smrt je povratila nešto zelenkasto, za oko dan i po je uginula – priča ona.

Razgovarali smo i s nekoliko veterinara koji su nam potvrdili da posljednjih dana vlasnici dovode mačke ili pse zbog stomačnih tegoba. Iako su s nama podijelili svoja iskustva, nisu htjeli da im navodimo imena zbog osjetljive teme.

FOTO: B. MAJSTOROVIĆ/RAS SRBIJA
FOTO: B. MAJSTOROVIĆ/RAS SRBIJA

– Trebalo bi uzeti sadržaj iz želuca ili crijeva životinje i dokazati toksin kako bi se moglo reći da je u pitanju trovanje. Može biti trovanje ili infekcija, odnosno zarazna virusna bolest koja ima slične simptome. Dešavalo se ranije trovanje mačaka kada se truju miševi, ili kada se postavljaju zatrovani mamci za puževe. Pošto su oni atraktivni za životinje, one ih uzmu i dođe do trovanja – rekao je jedan veterinar za Srpskainfo.

Međutim, on smatra da nedavna deratizacija u Prijedoru nije mogla uzrokovati trovanje životinja jer je korišten kumulativni otrov, tako da bi jedna mačka morala pojesti veći broj otrovanih miševa da bi i njoj naškodilo.

Pročitajte još

Veterinar iz druge veterinarske stanice priča da, inače, u proljeće i jesen ima više bolesnih životinja.

– Sada ima i pasa sa stomačnim tegobama, povraćanjem, žućkastom pjenom, iziritiranom žučnom kesom, ali ne mogu reći zbog čega je. Nažalost, mi u veterini smo ograničeni kada je upitanju dijagnostika – priča on.

Ističe da u čitavoj Srpskoj vlasnici ne vakcinišu svoje mačke protiv osnovnih zaraznih bolesti.

– Vakcina košta 20 KM, a revakcinacija 20 KM, i tih 40 KM je mnogo novca za jednog vlasnika mačke sa prosječnom platom. Rijetko neko kupi sijamsku mačku za 500 KM, pa da je njeguje. Mačke obično priđu kućama sa ulice, nisu vakcinisane i kada naiđe virus nije u redu da vlasnici optužuju druge za trovanje – smatra ovaj veterinar.

FOTO: SHUTTERSTOCK
FOTO: SHUTTERSTOCK

Rukovodilac laboratorije za patologiju Veterinarskog instituta „Dr Vaso Butozan“, Sonja Nikolić, kaže za Srpskainfo da nije rađena obdukcija uginulih mačaka iz Prijedora, bez koje se ne može reći da li su životinje uginule zbog trovanja.

– Povišena tjelesna temperatura isključuje trovanje; ona je obično simptom infektivnih bolesti mačaka. Važan anamnestički podatak je da li su navedene mačke cijepljene polivalentnim vakcinama protiv infektivnih bolesti mačaka. Kao i kod ljudi, tako i kod kućnih ljubimaca, a i drugih životinja moguće su virusne i bakterijske infekcije. Za određene bolesti životinja postoje registrovane vakcine – kaže Nikolićeva.

Dodaje da samo stručnjaci mogu postaviti sumnju na trovanje rodenticidima, odnosno sredstvima za suzbijanje glodara.

– Radi se o antikoagulansima, te bi patomorfološki nalaz, odnosno utvrđena krvarenja na nivou svih organskih sistema bili indikacija da se radi o navedenom trovanju – zaključuje ona.

Inače, obdukcija mačke i malih rasa pasa na ovom Institutu košta 50 KM, a velikih rasa pasa 100 KM, plus PDV.

DERATIZACIJA

Direktorka preduzeća iz Bijeljine koje je obavilo deratizaciju u Prijedoru u septembru, Ivona Stanisavić, odbacuje mogućnost da je to moglo naškoditi mačkama.

– Preparati koji su korišteni za deratizaciju ne mogu da naškode mačkama ni psima, odnosno toplokrvnim životinjama, jer u sebi sadrže bitraks. To je supstanca koju toplokrvne životnije, u slučaju da je konzumiraju, povraćaju i ne može da dođe do trovanja. Mi smo jedina firma u RS koja koristi takav preparat. S druge strane, deratizacija je urađena toliko profesionalno da uopšte nije moglo da se dođe u dodir s domaćim životinjama – kaže ona.

Iz Odsjeka za inspekcijske poslove Grada Prijedora naveli su da je zdravstvena inspekcija, kao i svake godine, kontrolisala provođenja mjera preventivne sistemske deratizacije i da su korištena sredstva posjedovala rješenje o upisu biocida kod Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS.

Prihvati notifikacije