Svi mediji objavili su da je vođa navijača ubijen, a da je ranjena Nina Šobota koja se sa njim nalazila u automobilu “bmv”. Dunjić je do tada u javnosti bio spominjan kao čovijek koji je osuđen na dvije godine zatvora zbog napada na lidera LDP Čedomira Jovanovića, a prethodno je bio osuđen na četiri godine zatvora zbog pokušaja ubistva na splavu “Kalipso”. Pušten je iz zatvora u novembru 2012.
Ubica pobjegao, imao pomagače
Načelnik beogradske policije, Veselin Milić, rekao je 18. maja da je identifikovan ubica Velibora Dunjića i da će on uskoro biti uhapšen.
– Građani nemaju razloga da brinu, policija radi svoj posao. Evo identifikovan je i ubica, i očekuje se uskoro njegovo hapšenje – kazao je Milić za televiziju Pink.
U tom periodu je saopšteno da je Dunjićev ubica identifikovan u roku od 12 sati, ali da je pobjegao u inostranstvo odmah nakon zločina.
Samo nekoliko sati pošto je Dunjić ubijen kod splava “Džimis”, pronađen je pištolj kojim je počinjeno ubistvo, a koji je ubica bacio u rijeku.
– Pošto je pištolj pronađen veoma brzo, DNK se nije razložio u vodi i počinilac je veoma brzo identifikovan. Beogradska policija je na tragu ubici i pitanje je dana kada će biti uhapšen i doveden pred lice pravde – naveli su tada izvori.
Višem javnom tužilaštvu u Beogradu 12. januara 2015. godine su privedeni Aleksandar Đuranović (38) i Marko Gvozdenović (32), osumnjičeni da su pomagali Vladimiru Đuroviću (32) da ukloni tragove posle ubistva vođe “delija”.
Za Đurovićem je beogradska policija raspisala potragu zbog sumnje da je počinio likvidaciju. Prema tadašnjim nezvaničnim informacijama, Đuranović i Gvozdenović su kod tužioca priznali da su pomagali Đuroviću da ukloni tragove. Prvi je pokušao da sakrije pištolj, kojim je zločin počinjen, a drugi je uništio hard-disk sa snimcima sigurnosnih kamera.
Đurović je nakon zločina oružje dao Aleksandru Đuranoviću kako bi ga uništio. Đuranović ga je bacio u rijeku, ali su ga ronioci žandarmerije pronašli i izvadili. Voda je djelimično oprala tragove, ali je tada pronađen fragment otiska prsta.
U januaru 2015. godine uhapšeni su Miloš Milosavljević, Zoran Vukić i Jelena Krušedolac zbog pomaganja u vršenju krivičnog dijela. Oni su samo dan kasnije pušteni na slobodu, a prijetilo im je osam godina robije, prenosi Telegraf.
Policijska zaštita za ključnog svjedoka
Nini Šoboti, ključnom svjedoku likvidacije Dunjića, koja je tom prilikom teško ranjena, prijećeno je smrću.
Ona je u martu 2015. godine svjedočila, nakon čega je zatraženo da dobije policijsku zaštitu.
Ubica, kao i većina njegovih saučesnika, i dalje su bili na slobodi. Poslije višemjesečne istrage policija je napisala krivičnu prijavu protiv Vladimira Đurovića, zbog teškog ubistva Dunjića i ranjavanja Šobote. On ni danas nije uhapšen i sudi mu se u odsustvu, a tada su postojala saznanja da se poslije višemesečnog skrivanja u okolini Leskovca i Peći, vratio i da se krio po Beogradu.
Kao pomagači privedeni su Aleksandar Đuranović i Marko Gvozdenović. Obojica su posle saslušanja kod tužioca pušteni da se brane sa slobode. U međuvremenu, Đuranoviću je prekvalifikovano krivično dijelo u saučesništvo u teškom zločinu, pa je ponovo uhapšen.
Nagodba sa tužilaštvom
Aleksandar Đuranović se u aprilu 2015. godine nagodio sa Višim javnim tužilaštvom u Beogradu i priznao da je pokušao da sakrije važan dokaz – pištolj kojim je izvršen zločin – zbog čega je osuđen na dvije godine zatvora.
On je odmah poslat na izdržavanje kazne, koju je odslužio, a sudski proces zbog ubistva Velibora Dunjića i dalje traje.
Početak suđenja
Tri i po godine nakon ubistva Dunjića, 5. decembra 2017. godine, počelo je suđenje.
Svoju odbranu, prvi put, izneo je Miloš Milosavljević, jedan od petorice optuženih, koji se tereti da je pomagao da se sa splava, čiji je bio suvlasnik, sklone risiveri sa snimcima sigurnosnih kamera.
– Nisam kriv. Bio sam na splavu kada se to desilo. Video sam neku gužvu ispred splava, ali za ubistvo sam saznao tek ujutro – rekao je Milosavljević i dodao da nije imao namjeru da sakrije pomenute risivere.
– Spustio sam kablove da bi vrata mogla da se zatvore. Kada sam ušao u kancelariju, tamo su već bile tri osobe. Ja sam samo pomjerio kablove – pravdao se Milosavljević.
Sudu se obratio i optuženi Bojan Starovlah, koji je zbog čestih izostanaka označen kao glavni krivac za odlaganje suđenja. Starovlah ni nije iznio odbranu, a kao razlog je naveo da je krajem oktobra izašao iz zatvora i nije stigao da se vidi sa advokatom i spremi odbranu.
– Otac mi je bolestan i čuvam ga, zbog čega sam potresen i psihički se ne osjećam dobro – rekao je Starovlah, zbog čega je sudija protiv njega razdvojio postupak.
Na suđenju u oktobru 2018. godine svi optuženi negirali su da su na bilo koji način učestvovali u ubistvu vođe Zvezdinih navijača.
Uhapšen novi osumnjičeni
U aprilu 2018. godine je zbog učešća u ubistvu Velibora Dunjića uhapšen Vuk Musić.
Tužilaštvo ga je teretilo da je uklonio opremu za video nadzor sa splava Džimis i da je na taj način ugrozio istragu ubistva.
Godine 2019. godine suđenje za ubistvo Velibora Dunjića počelo je ispočetka po peti put.
Vuk Musić je više puta pokušao da dokaže da je došlo do zamjene identiteta, odnosno, da nedužan leži u zatvoru. Tokom procesa ranije se pominjao Zoran Vukić, kao lice koje je skinulo risiver iz kancelarije splava i tako isključilo kamere koje su, kako se pretpostavlja, snimile ubistvo.
Ti snimci, kao ni sam Zoran Vukić, nikada nisu pronađeni. Jedino što se znalo je da je Vukićev nadimak Vuk, pa je optuženi Vuk Musić pokušavao da dokaže da je zbog toga došlo do zamene identiteta.
Okrivljeni su potvrdili da su Vuka Musića prvi put videli u sudnici, kao i da on nije bio prijatelj sa Vladimirom Đurovićem kom se sudi u odsustvu, a koji je bio šef obezbjeđenja, dok je Zoran Vukić bio Đurovićev dugogodišnji saradnik i prijatelj.
Kada je optuženi Milosavljević, odgovarajući na pitanja, rekao da Vuk Musić nije osoba koja je učestvovala u uklanjanju snimaka, Musić se rasplakao u sudnici.
Šobota iznijela detalje ubistva
Nina Šobota, Dunjićeva prijateljica, koja je i sama ranjena u pucnjavi je na suđenju u februaru 2019. godine iznijela detalje zločina. Ona je istakla da je progovorila tek tada jer je dugo posle događaja bila u strahu i “nije smela mnogo toga da kaže”.
– Prećutala sam, preskočila sam neke detalje. Kada sam izašla iz bolnice, dobijala sam prijeteće poruke i pisma. Kako mi ni policija ni tužilaštvo nisu dodijelili zaštitu na neko vrijeme sam pobegla u inostranstvo, ja i danas imam obezbjeđenje – započela je svoje svjedočenje Nina Šobota.
Potom se Šobota osvrnula na tragično veče, u kom je i sama mogla da bude ubijena.
– Te kobne večeri, Velibor i ja smo bili u nekom društvu, uslijedila je svađa između mene i njega. Bio je agresivan i ljut, toliko da sam ja završila na privatnoj klinici sa povredom noge. Poslije pregleda sam mu rekla da me vozi kući, ali je on na Brankovom mostu naglo skrenuo ka splavu, rekao mi je da hoće da popije još jedno piće – nastavila je Šobota.
Ona je dodala da se potom ubijeni Velibor parkirao ispred splava i kroz prozor pitao taksistu ko drži obezbjeđenje na splavu “Džimis”. Nije znala koje su mu bile namjere, ali bio je pijan. Nekoliko trenutaka nakon što je taksista otišao, prema Nininim rečima, Velibor se sagnuo i izvadio pištolj ispod sjedišta auta.
– Uhvatila me je panika, a on je naslonio pištolj na ruku koja je bila na volanu uperivši ga ka splavu. Nekoliko sekundi kasnije vidjela sam kako nam prilazi mladić sa kapuljačom preko glave. Sledeće čega se sećam je smrad baruta, čula sam pucnje i cijela kabina je bila u dimu. Sjećam se i da je naš auto krenuo ka doku – izjavila je u sudu Nina Šobota.
Na nju je takođe kasnije pucano, bila je teško ranjena.
– Dobro znam ko je ubica, viđala sam ga i ranije po kafićima, prepoznala sam ga na slici u policiji, rekli su mi da se zove Vladimir Đurović. Vuka Musića nisam vidjela te večeri na splavu, a prvi put sam ga ovde vidjela u sudnici – rekla je Šobota pred sudijama. Ona je iskreno priznala da je Velibor uvek bio naoružan.
Musić ipak priznao
Iako je Vuk Musić godinu dana govori da je nevin i da je došlo do zamjene identiteta, a ostali osumnjičeni potvrđivali njegove tvrdnje, Musić je u julu 2019. godine priznao da je ipak bio umješan.
– Sjećam se da sam rekao Marku Gvozdenoviću da skloni risiver, nakon čega je on risiver odnio sa sobom. To je jedino što sam uradio. Nije tačno da sam na bilo koji način rekao da ga uništi. Tek posle sam saznao da je on uništio taj risiver. I sa tim nemam nikakve veze. Nisam bio član obezbeđenja, Vladimira Đurovića sam upoznao to veče. Znao sam samo Zorana Vukića, sa kojim sam te večeri došao na splav – rekao je Musić.
Marko Gvozdenović je na početku sudskog procesa priznao da je sklonio risiver, osuđen na godinu dana kućnog pritvora.
Musić je krajem 2019. godine odlukom Apelacionog suda pravosnažno osuđen na 16 mjeseci zatvora.
Suđenje još dva puta počelo ispočetka
Suđenje je u novembru 2019. godine šesti put počelo ispočetka, ponovo zbog promenjenog sastava sudskog vijeća.
Od tada do danas ročišta su više puta odlagana nego što su održana.
Od tada, dok ono nije počelo ispočetka i sedmi put – zbog promene predsedavajuće sudije – samo su pogledani snimci nadzornih kamera sa obližnjeg objekta na kojima se ne vidi trenutak ubistva.
Kada je suđenje počelo sedmi put ispočetka, sudija je pročitala molbu Nine Šobote u kojoj je navedeno da moli da je sud više ne poziva na ročišta zbog zaštite psihičkog integriteta, kao i da je tri puta davala iskaz i da joj je “teško zbog svega što je preživjela”.
Dunjićev brat odbio da govori
U maju prošle godine, brat ubijenog vođe navijača Zvezde Rade Dunjić rekao je da se ne pridružuje krivičnom gonjenju i da ne ističe imovinsko-pravni zahtev.
Na pitanje suda koliko je bio blizak sa pokojnim bratom i da li je Velibor Dunjić bio u problemima, odgovorio je da su “bili veoma bliski i da on nije imao problema ni sa kim. Dodao je da, koliko je njemu poznato, Dunjić nije imao oružje. On je odbio da dalje odgovara na pitanja suda kada ga je sudija upitala kakav je bio odnos između Velibora Dunjića i Nine Šobot.
– Ne želim da, iz ličnih razloga, odgovaram na pitanja. Spreman sam da novčano odgovaram – kratko je rekao.
Iako je više puta upozoren da je u obavezi da odgovara na pitanja suda ili će biti novčano kažnjeno, brat Velibora Dunjića, rekao je da sud proceni kakva kazna treba da bude.
– Rekao sam sve što sam mislio da treba da kažem – dodao je.
Na pitanje sudije da li je uplašen i da li je pre dolaska na suđenje dobijao pretnje, odgovorio je da nije uplašen i da mu niko nije pretio.
– Da je Vaš iskaz suštinski bitniji, bili biste debelo novčano kažnjeni. Imajući u vidu da je prvookrivljeni i dalje nedostupan sudskim organima, nećemo Vas kazniti. Ako imate probleme, za to postoje institucije kojima treba da se obratite – rekla je sudija.
Svjedočio taksista koji je Šobotu vozio u bolnicu
Taksista Dušan Petković svjedočio je na suđenju održanom u maju prošle godine i opisao dramatičan put do Urgentnog centra.
– Taksista sam, radim noćnu smjenu. To jutro sam došao ispred Džimisa. Ispred nije bilo automobila, čak ni taksista, što mi je bilo čudno. Vidio sam dvije djevojke kako telefoniraju na mostu i očekivao da me pozovu, ali, kada to nisu uradile, krenuo sam naprijed i tada me je pozvalo dvoje ljudi – ispričao je taksista.
Rekao je da je tada video djevojku koja leži na zemlji i da su mu momci koji su ga pozvali rekli da je ranjena i da je preveze u Urgentni centar.
– Stavio sam šatorsko krilo na sedište. Sama je ušla u taksi, na mjesto suvozača. Pitao sam gdje je ranjena, pokazala je na butinu. Pošto je nosila pocijepane farmerke, prvo nisam primjetio, ali kad mi je pokazala mesto ranjavanja, jasno sam vidio rupu od metka na farmerkama. Pitao sam da li je još negde ranjena, a ona je pokazala na stomak. Tada sam dao gas, prošao kroz sva crvena svetla. Mislim da sam do Urgentnog centra stigao za pet minuta – dodao je, opisujući kako je vozio Ninu Šobot.
Kako je objasnio, djevojka je zbrinuta u Urgentnom centru, a on je policajcu, kog je tamo video, rekao da će da sačeka u automobilu.
– Otišao sam u auto i legao da spavam jer sam radio cijelu noć. Posle sat vremena probudili su me inspektori kako bih otišao u 29. novembar da dam izjavu – rekao je Petković.
Nakon njegovog iskaza, sudija je istakla da mu je pamćenje odlično, jer je poslije osam godina, savršeno ponovio iskaz koji je prethodno dao.
– Već sam jednom vozio dječaka koji je ranjen ispred “Nane”. Inspektori su prokomentarisali “opet vi”. Iz medija i na saslušanju sam saznao šta se zapravo desilo ispred “Džimisa” – istakao je taksista.
Na pitanje tužioca da li je ispred splava “Džimis” došao po pozivu, rekao je da je došao po navici.
– Obično prolazim tuda kad se splavovi zatvaraju. Bio je parkiran samo jedan automobil, “bmw karavan”, za koji sam kasnije saznao da je u njemu bio Dunjić. Automobil je bio parkiran na udaljenosti od oko 10 metara od mesta na kom je djevojka ležala, čini mi se, na leđima – dodao je.
Prisjetio se toga da je isprva mislio da je djevojka pijana i da je već razmišljao o tome da odbije vožnju.
– Kad se pridigla, uvideo sam da je nešto boli, nije djelovala pijano.
Na pitanje tužioca da li među prisutnim okrivljenima prepoznaje muškarce koji su ga zaustavili, rekao je da to nisu oni.
– Ne bih bio bio u stanju da prepoznam momke koji su me zaustavili. To su, kako su i sami rekli, bili prolaznici, nije bio niko od okrivljenih. Čak sam ih i pitao da li žele da pođu sa dejevojkom do Urgentnog centra, ali rekli su da je ne poznaju – istakao je taksista.
Dodao je da ju je tokom vožnje upitao ko ju je ranio, ali da ona nije željela da odgovori na to pitanje.
– Jedino je rekla da što brže vozim do Urgentnog centra.
U daljem toku suđenja, do danas, saslušano je nekoliko svjedoka. Suđenje bi danas trebalo da se nastavi.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu