Radoš Bajić godinu dana pomagao koleginici koja se borila za život „Smatrao sam da je to moja dužnost“

Ipak, glumac je o tome progovorio ističući da nikada nije želio da se o tome priča.

Naime, Radoš Bajić je nedavno otkrio da se koleginici našao u najtežem periodu života, ali da od toga nikada nije želio da pravi medijsku pompu.

Vidio sam ono što ste objavili vi, ali i drugi mediji. Moram da priznam da mi je bilo pomalo tugaljivo. To što sam pomagao Ljiljani, kao i mnogim drugim ljudima, za mene je oduvijek bila lična stvar. Istina, ona je o tome javno govorila, ali ja nikada nisam želio da od toga pravim marketing ili sopstvenu promociju. Nosilac sam Ordena Svetog Save i Ordena Svetog vladike Nikolaja. Pravoslavni sam hrišćanin, Srbin, vjerujem da je naš narod dobar, solidaran i spreman da pomogne drugome i trudim se da tako živim. Ponosan sam kada mogu da pomognem ljudima. Iskreno, ne znam da mi se neko obratio za pomoć, a da nisam pokušao da mu pomognem ili da to nisam učinio – otpočeo je Radoš ističući da mu je zadovoljstvo bilo da se nađe koleginici, koju voli kao sestru:

– Što se tiče Ljiljane, ona je velika glumica i meni veoma draga osoba. Tokom deset godina rada na „Selu gori, a baba se češlja“ dala je ogroman doprinos uspjehu te serije, a samim tim i mom uspjehu. Kada se razboljela, smatrao sam da je moja dužnost da joj pomognem, iako ona nikada ništa nije tražila. Tokom perioda koji je trajao gotovo godinu dana, kada se zaista borila za život, pomagao sam joj koliko sam mogao. Činio sam to sa ljubavlju, kao da mi je rođena sestra. Drago mi je što je danas dobro, što se vratila poslu, što je zdrava i što radi. Uvijek ima nešto da se istrpi, ali najvažnije je da je ponovo među nama i da može da radi – kaže on za Blic.

„Pomogao mi je, kada sam bila jako bolesna“

Podjetimo, Ljiljana Stjepanović je svojevremeno govorila da je upravo Radoš bio taj koji joj je pružio ruku u najtežem periodu:

– Radoš mi je mnogo pomagao kad sam bila jako bolesna, kad sam umirala. On je jedan od rijetkih koji je imao sluha za mene i onako s puno ljubavi mi pomagao. To ja nikada ne zaboravljam. Tu je bilo još nekih ljudi, naravno, ne samo on, ali on mi je uglavnom svakog mjeseca slao materijalnu pomoć – istakla je Ljiljana tada i dodala koliko joj je to značilo:

Ja sam rekla da sam za njega uvijek tu, šta god bude trebalo. Zaista ga bukvalno doživljavam kao brata.