Kako je objasnio Saša Kovačević, ništa ne prepušta slučaju, sve drži pod kontrolom, a u svemu mu pomaže stariji brat.
– Uključen sam 101% u spremanje spota, dani preparacije znaju da traju i po dva mjeseca za jedan spot. Ima tu dosta ljudstva, tehnike, mora na svaki detalj da se obrati pažnja. Uključen sam i kasnije u postprodukciju, ali to je nešto na šta se ja ložim, žargonski rečeno, na te neke mini priče i filmove – kaže on, pa se osvrnuo i na to koliko su iscrpna snimanja spotova:
– Zapinjalo je svaki put, a i zapinjaće. Kad su velike produkcije i kad se sistem oslanja na tri ili četiri čovjeka, a imate na setu po 200-300 ljudi. Kad su veliki sistemi i produkcije ili filmske kuće, gdje za svaki segment snimanja vi imate po dvoje, troje ljudi koji se brinu za određene stvari, ovamo se u suštini sve prebacuje na producente, u mom slučaju, na brata i mene.
– Mnogo smo imali stresnih situacija, bukvalno do faze pucanja psihički, a naročito kada se snima van zemlje. Kad si na tuđem terenu, ti si mačka u džaku i na njihovom si terenu. Oni mogu da diriguju kako god, bez obzira na uslove koje se dogovoriš, i na ugovor, često se nađeš u neobranom grožđu.
Nepredviđenih situacija kako kaže bude, ali se on trudi da sve predupredi neophodnom dokumentacijom.
– Prije nego što bilo šta krenemo da snimamo mi uzimamo dozvolu za to, tako da nismo imali neprijatnosti u smislu oduzimanja opreme. Za pjesmu “Rano je” na Tajlandu dobilo smo strajk, neko nam je poslao tužbu. Vidjelo se nešto u spotu, što je neko smatrao da nije trebalo da se vidi. S obzirom na to da znam za jadac, to smo već obezbedili sa policijom tamo i Jutjubu smo poslali dopis koji imamo i vratili su nam klip posle 48 sati.
U komšiluku Saše Kovačevića žive brojne javne ličnosti, a pjevač otkriva koliko zapravo uspevaju da se vide i druže.
– Nadica Ademov je svaki dan kod nas u restoranu, a i ostale kolege. Družimo se, ne mogu da kažem da sjedimo privatno i pijemo kafe danonoćno, jer svako od nas ima svoj ritam i vreme kada je slobodan. Srećemo se u naletima i naravno da se tada podržavamo, ali da se konkretno dogovaramo za ručak ili piće, to je rijeđe – rekao je Kovačević, pa se dotakao i svoje koleginice Milice Todorović koja je u blagoslovenom stanju:
– Čuli se jesmo, naravno da sam joj poželeo sve najljepše jer će se ostvariti u najlepšoj ulozi, znam da je to željno iščekivala i eto sad prilike da nas sve obraduje sa jednim malim bebaćem i da će tada biti još češće ovde, piše Blic.
Saša je evocirao uspomene iz detinjstva ističući da je od malih nogu uvek bio vedar i nasmejan, te da je između njega i brata uvek vladala sloba
– Imamo sreću da nas je otac kao male snimao kamerom, a tada je ona koštala kao auto. Dugujemo zahvalnost ocu jer imamo taj materijal, i baš sam nedavno gledao sve, uspomene su se evocirale. Vidim da sam bio nasmejan na svakom snimku, a tako je i danas trudim se da budem nasmejan celog života. Da li sam bio nestašan? Pa verovatno u kasnijim, adolescentskim godinama da, ali ne ništa što bi remetilo moje roditelje. Sa 16 godina sam počeo da radim, profesionalno zarađujem svoj dinar, smatram da sam sa svojih 16 godina već bio odgovoran. Detinjstvo mi je u najlepšem sećanju – rekao je on i dodajući da su roditelji strahovali da zbog muzike ne krene stranputicom:
Roditelji su se plašili da neću upisati Akademiju, njima je to bio prioritet, da me ne povuče kafana, jer je sve ovo jedna velika kafana, bez obzira gde ga radili. Imali su tu dozu nesigurnosti da li će me alkohol ili neki drugi put poneti. Imao sam tu sreću da su roditelji išli sa mnom na nastupe. Ja sam već sa 14 bio spreman da pevam, smatram da sam već tada bio zreo, iako to u ovom smislu deluje kao neko derište, jako sam bio posvećen. Bez obzira što su me pustili sa 16 da radim, opravdao sam sva njihova očekivanja, i brat i ja smo upisali i završili Akademiju.
Brat mu je najveća podrška, rade zajedno i kako kaže, među njima nikada nije bilo nesuglasica. U muzičkom smislu se poprilično slažemo iako njemu nekad prepuštam da bude glas razuma za neke stvari, da on preseče. Nismo mi od tih braća koja se svađaju. I kad sam gledao te snimke kad smo bili mali, vidi se da smo srećni, da nema zavisti, ljubomore, jer je specifično kada imaš starijeg brata, ti si uvek klinac, ali ovde ne. Od najmlađih dana je to kod nas bilo dobro usmereno, valjda i zbog vaspitanja roditelja da se volimo najviše, i meni je drago što ga imam kroz čitav život i što mi je velika podrška u svemu.
Iskru osećam kao svoju ćerkuSaša je progovorio i o odnosu sa kćerkom njegove nježnije polovine Zorane Tasovac, ističući da uživa sa njom da provodi vrijeme i da imaju brojne teme za razgovor.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.