Odluka o štrajku stigla je kasno, kada im je već bilo teško naći nekoga da im pazi na dijete. Dodatni stres imali su oni koji rade kod privatnika. Kako objasniti kašnjenje na posao ili, ne daj Bože, izostanak cijeli dan? Hoće li biti udareni po džepu, dobiti „jezikovu juhu“ ili, još gore, ostati bez posla?
Nizali su se komentari, poruke podrške i osude. Teško je reći kojih je bilo više. Mnogi su poručili da tete podržavaju, ali da način traženja prava nije pametan. Jer svako je mislio na sebe. Jedni su negodovali da mogu da izgube posao ako dijete ne odvedu u vrtić. Drugi su poručili da je to trebalo napraviti na drugačiji način, treći da su apsolutno uz radnike kojima 17 godina nisu povećane plate.
Podržali su ih u nastojanju da dobiju 50 KM više na platu. Ali, ozbiljno, zar je moguće da u jednom sistemu radnici zbog 50 KM veće plate moraju da štrajkuju i da u gradu sve stane?
A bilo je i onih koji su rekli da poštuju volju da im plate budu veće, ali da su im „plate redovne i da ne mogu da se porede s radnicima koji po tri mjeseca nemaju platu“. Znači, sasvim je OK raditi za male pare ili platu uopšte ne primati? Kada je rok da se radnici pobune? Kada prođe šest ili 12 mjeseci? A koliko dugo bi vi radili bez plate?
Tog dana, prošle sedmice, bilo je puno neodgovorenih pitanja. Kada će ljudi dobiti povećanje koje traže? Zašto do sada to nisu dobili? Do kada će štrajk da traje?
Na sreću, trajao je kraće nego što su mnogi očekivali. Istog dana kada je počeo, štrajk je i okončan. Došlo se do dogovora Sindikalne organizacije Centra za predškolsko vaspitanje i obrazovanje, rukovodstva te ustanove i Grada Banjaluka. Pronađen je način kako će im povećanje biti isplaćeno. Na kraju, hepi end. Do kada?
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu