Kako prepoznati otrovne zmije i na šta treba obratiti pažnju ako naiđemo na njih otkrili su Branislav Jakovljević, iz beogradskog tropikarijuma, i Vladica Stanković, čuveni zmijolovac.
– Mi smo naše kuće napravili na njihovim. One su ovdje bile prije nas i to su njihova mjesta. One su se samo vratile na neka mjesta gdje su rođene. Na teritoriji Beograda ne bi trebalo da ih ima, jer ovo područje njima ne prija. Vlažna klima i svašta nešto se dešava. Posebni slučajevi su kada neko prođe pored Rajca ili dolazi iz Crne Gore, pa se zmija zavuče u motor auta, zavuče se gdje je toplo i onda ponekad te životinje dođu. Ne treba uopšte da se plašite ovih životinja kod nas, jer su one naši prijatelji. One su naši sunarodnici, žive pored nas, živjele su prije nas i naša pomoć im uopšte nije potrebna. Drugo, u najmanje rupice mogu da se zavuku samo zmije i da pojedu miševe i pacove – rekao je Branislav Jakovljević, naglašavajući da je strah od zmija zapravo neznanje.
On dodaje i da je strah stvar neznanja, te je naglasio da je zaštitni znak za zdravlje na apotekama upravo zmija, tačnije smuk.
– Strah je stvar neznanja. Biblijski strah koji postoji oko ujeda zmije. Zaštitni znak za zdravlje na apotekama je smuk. To nisu životinje koje su problematične. Otrov od nekih zmija, kod nas od poskoka, koristi se u ljekovite svrhe – za pravljenje seruma koji nam pomaže ako nas ujede zmija kada se nađemo negde – ispričao je.
Slučaj iz Kragujevca – ujed zmije otrovnice
Jakovljević je, prisjećajući se slučaja iz samog centra Kragujevca, kada je zmija ujela čovjek, napomenuo da je muškarac sam kriv jer je dirao životinju.
– On je sam sebe ujeo, jer je dirao zmiju. Zašto je dirao? Životinja koja je tu došla, sama bi otišla. Postavlja se pitanje da li na tom području ima otrovnih zmija. Oko Kragujevca je nizija, kao ovo ovde, i mislim da ne bi trebalo da ima otrovnica. Ako vi nju uhvatite za rep, jedini način da se odbrani je da pokuša da vas ugrize. Ove životinje imaju zubiće koje su uvučeni unutra, i smuk – njen ujed je kao da vas ogrebe. Otrovne zmije imaju drugačiji ujed, imaju jedan ili dva zuba i vidite jedan ubod i tada ste sigurni da je otrovnica. Ovo u Kragujevcu nisam siguran – pojasnio je Jakovljević.
Govoreći o nemilom događaju iz Slovenije, gdje je rogati poskok ujeo ženu koja je kasnije preminula, Jakovljević kaže da ove vrste ima i u Srbiji.
– U Sloveniji je ženu ujeo rogati poskok, ali ga ima i kod nas. On živi na većim planinama. Kod nas poskoka ima čim zađete iz Beograda, krenete putem Miloša Velikog, sa lijeve ili desne strane, kada krenete ka Valjevu. Nisu problem zmije, već naša svijest da shvatimo da moramo da živimo zajedno sa zmijama i da vodimo računa o njima. Na teritoriji Beograda bilo je 20 rječica i potoka, one su sve bačene u kolektore. Te životinje su tu živjele, i dalje su u tim kolektorima i povremeno izađu. Normalno je da u Beogradu vidite i zmiju ribaricu i bjeloušku, kao i smuka, jer uzimaju obodne dijelove grada za izgradnju. Uzimaju se njive, šume i tu grade kuće. Vodite računa o njima i poštujte ih – kazao je Branislav.
Kako se ponašati sa zmijama
– Najbolje je ne raditi ništa, jer one znaju kako da se ponašaju, šta treba da jedu i šta treba da rade. Mi nismo ti koji njima možemo da pokažemo ili radimo bilo šta – kazao je Jakovljević, dodajući da je veoma mali procenat zmija na mjestima gdje su one zaista zastupljene.
Jakovljević napominje i da je ubijanje zmija zakonom kažnjivo, ali je otkrio i kako zaštiti kuću od ovih gmizavaca.
– Ljudi prvo pristupe tako što hoće zmiju da ubiju. Njihovo ubijanje je zakonom kažnjivo, jer su to zaštićene vrste. Te životinje su tu, ali ako mislite da nema drugih, sigurno ima drugih. Moramo da podignemo svijest. U kući možete posaditi aromatično bilje, kao što je lavanda i ruzmarin, jer zmije ne vole jake mirise. Ljudi često stavljaju i naftalin. Međutim, ako niste očistili kuću od miševa i pacova, zmija dođe i učini vam uslugu jer pojede te glodare. Mi smo ti koji smo napravili problem – dodaje Jakovljević.
Najotrovnija zmija kod nas
Sagovornik je napomenuo i da je najotrovnija zmija u Srbiji poskok, i postoji dva načina kako može ugristi.
– To znači da postoje dvije šanse – jedna je da bude suvi ugriz, ugriz bez otrova, i mokri ugriz, ugriz sa otrovom. To zavisi i od doba dana – ujutru imaju najveću koncentraciju otrova, jer još ništa nisu ulovile. Kada ulove miša, otrov je već iskoristila i ostaje joj manja količina otrova – pojašnjava on.
Šta raditi ako vas ujede zmija
Ukoliko dođe do takozvanog mokrog ugriza, Jakovljević kaže da će otrov ući u organizam, te da će se kretanjem brže raširiti, pa ne bi trebalo da skačemo i pravimo nepotrebne pokrete.
– Prvo, ne skačite i ne pravite nepotrebne pokrete. Ukoliko dođe do mokrog ugriza, otrov će ući u organizam i kretanjem će se brže širiti krvotokom do ciljanih delova tela, gde može da paralizuje određene funkcije. Probajte da imobilizujete taj dio tijela, nemojte glumiti da isisavate otrov jer postoji velika šansa da u ustima imate ranicu kroz koju otrov može da uđe i da stanje postane još ozbiljnije. Lagano, neka vas neko odvede do Doma zdravlja. Otrov za par sati neće napraviti veliku štetu. Nije to toliko strašno, ali jeste problematično – objasnio je.
Slučaj u Sloveniji je veoma rijedak, jer je ujed poskoka sam po sebi rijetkost. Smrtni ishodi su još rjeđi, prenosi K1.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu