Nije loše Dodiku

I hajde što je on, očigledno, posesivno vezan za funkciju, nego što mu privilegije, koje sa njom dolaze, nisu utanjile. Što bi se reklo, može mu se.

Nije loše Miloradu Dodiku.

Nema funkciju, a ima funkciju. Na vlasti je, a najglasniji opozicionar. Nema šta iskritikovao nije, nema šta obećao nije. Poželio bi čovjek da baš takav dođe na vlast, napokon da nam svane. Ah, da. Tu je on. Već gotovo dvije decenije. Pa, u čemu je onda kvaka?

Kako to da nam je, i pored njega takvog, ovoliko loše?

Ako Dodik kaže da „svi ekonomski parametri svjedoče da je Republika Srpska na dobrom putu“, kako to da je sve više onih koji su na putu da odu što dalje odavde?

Ako Dodik kaže da „ljudi u Republici Srpskoj s optimizmom mogu da očekuju sljedeću godinu“, kako to da je optimizma manje nego ikad?

Ako Dodik kaže da smo „najmanje zaduženi u Evropi“, zašto onda stručnjaci upozoravaju da milioni odlaze na kamate, a ne na razvoj?

Nije loše Miloradu Dodiku.

Nema šta nije govorio i nema šta nije uradio i to mu je, sve ove godine, prolazilo. Sada staje uz građane, ukazuje na korupciju u regulacionim planovima u Banjaluci (kao da je to nešto novo), neprihvatljiv mu je kvalitet vazduha i ko zna šta sve ne.

Neprihvatljivi mu i uslovi u azilu na Manjači. Obećavao je bolje. Jer, „ako neko drugi ne zna, ne može ili neće“ on, kako je govorio, može i hoće. Možda je i mogao, ali očigledno nije htio. Od obećane pomoći, i dalje ništa, a uznemirujuće objave iz azila nikoga, kako je Dodik tada govorio, ne mogu ostaviti ravnodušnim. Ili, ipak, mogu?

Nije loše Miloradu Dodiku.

Nije se jednom „hvatao“ tuđih nadležnosti, dok se ni svojim nije bavio.

Hajde, da ne budemo nepravedni – znao je i da zasuče rukave. Recimo, kada je uzeo kosu u ruke i pokosio travu pored brze saobraćajnice kod Prijedorske petlje. Sjećate li se? Sve uz poruku da je to „posljednji put da radi tuđi posao“. E, kamo sreće da je radio bar svoj.

Nije loše Miloradu Dodiku.

Samo što bi, nekako, drugima moglo biti bolje.