"Izgubio je vid 3 dana pred smrt, greškom su mu izvadili bubreg" Šok ispovijest udovice o zadnjim danima Tome Zdravkovića

Legendarni boem i pjevač Toma Zdravković preminuo je 30. septembra 1991. godine u 52. godini. Od 18 godina provedenih u braku sa Gordanom Zdravković, čak deceniju je proveo liječeći se po bolnicama. Povodom tri i po decenije od njegovog odlaska, Gordana je stigla iz Kanade u Beograd i podelila bolne uspomene na Tomine posljednje dane.

“Vodi dijete iz zemlje da ne doživi rat”

Jedan od najdramatičnijih trenutaka dogodio se na VMA kada su u bolnicu počeli da pristižu helikopteri sa ranjenicima na početku sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Gledajući taj užas, Toma je supruzi izgovorio riječi koje su ostale kao njegov posljednji amanet.

– Molim te, kad umrem, vodi dijete odavde, vodi Sašu odavde da ne doživi ovaj rat. Samo ti kažem, ako mi se nešto desi, pusti moju majku. Rat je na pomolu, samo ga vodi, idi odavde, nema šta da tražiš ovdje ako ja umrem – rekla je.

Nekoliko mjeseci nakon toga, Toma je preminuo, a Gordana je održala obećanje — čim je svekrvi podigla spomenik nakon 11 mjeseci, spakovala je sina i otišla za Toronto, prenosi Kurir.

Ljekarske greške i tragičan kraj na VMA

– Napravljeno je jako mnogo grešaka. Na VMA su bile titule — ovaj je general, ovaj je major, ovaj je pukovnik. Zato što je general, on mora da odradi ono što treba, iako je možda neki pukovnik bio bolji ljekar – rekla je.

Kako priča Gordana, Tomi je greškom izvađen bubreg, a zbog pogrešno urađenog šanta u preponi nastupila je sepsa. Nakon toga su morali da mu urade šant na ruci.

Koban trenutak dogodio se tokom noći pred dijalizu. Toma je tražio da mu Gordana spremi pogaču, sir i paprike za sutradan. Tokom noći, dok je spavao, ljekari su mu zavezali ruku. Kako je u snu cimao ruku kroz krevet, šant je pukao i došlo je do masovnog krvarenja. Kada je Gordana stigla u bolnicu, pjevač je već izdahnuo.

– Trebalo je da mu napravi šant za dijalizu, i doktor koji je trebalo to da uradi je došao i rekao: “Goco, ja to ne mogu da uradim. Ja njega toliko volim, svim ljudima koje volim ne mogu ništa da radim. Idi kod načelnika, moli ga nek dovede nekog drugog.” Kad sam tražila da dođe doktor iz Kliničkog centra, on mi kaže da ne može. Ja mu kažem da je doktor rekao da ne može to da uradi. Kaže, mora da uradi. Ja pitam šta će biti ako ne bude. On kaže da on garantuje za to. Imala sam sve privilegije da budem tamo 24 sata. Imala sam propusnice, ali jako sam se na neki način zamjerala rukovodicima. Kad je urađen šant, poslije tri dana nastupila je sepsa. I to je bilo strašno. Bila sam tu kad je to puklo, nisam znala šta da radim, pritisla sam ranu da ne ide krv. Bilo je pitanje da li da mu se siječe noga ili ne, jer je urađen šant u preponi. Otrčala sam kod načelnika i rekla sam mu: “Vi ste natjerali doktora da uradi operaciju. Šta sad treba da se vama siječe noga ili Tomi? Ne dolazi u obzir, a vi radite šta god znate da mu spasite nogu.” I onda je on doveo nekog doktora, premostili su nešto, šta nisu radili. Glavni krvni sud je bio presječen i nastupila je infekcija. Doveli su ljude koji su ga masirali, kupali ne znam ni ja u čemu sve, da mu sudovi prorade. I to je jedva proradilo. Pošto je on morao da ide na dijalizu, jedan doktor je pogriješio, izvadio mu je bubreg greškom, onda su morali da mu urade šant na ruci i on je u stvari i umro jer mu je taj šant pukao. Zavezali su ga. To veče bila sam do pola tri u bolnici i on kaže: “Idi, molim te, kući, sutra idem na dijalizu.” Svaki drugi dan je išao na dijalizu i onda je mogao da jede i da pije šta god hoće. I kaže mi da idem da mu spremim pogaču, sir, paprike, šta je on volio. I ja sam otišla, on se probudio. Poslije toga je spavao i tražio me. Cimao je ruku. Oni su ga zavezali i on kako je cimao ruku kroz krevet, šant je pukao. Negdje oko pola četiri, pola pet, kad je zazvonio telefon… Zvala me je medicinska sestra i kaže: “Dođi, molim te, brzo, Toma je na reanimaciji.” Ja pitam šta je bilo, kaže da mu je pukao šant. Kad sam stigla, on je već bio izdahnuo, samo što je izdahnuo – rekla je.

Izgubio vid tri dana pred smrt

Samo nekoliko dana prije nego što je sklopio oči, bolest se proširila preko kičme na mozak. Gordana je slučajno primijetila da je Toma izgubio vid kada na terasi nije reagovao na plamen upaljača.

– Dva-tri dana pred smrt izgubio je vid, ali je svakoga prepoznavao po glasu. Ko god je došao, on se okretao, ali nije vidio. To mi je bilo najteže, kad sam shvatila da je to toliko otišlo daleko – rekla je.

Estrada ga zaboravila, Tozovac šokirao gestom

Iako su mnogi tvrdili da su mu bili bliski, u bolnici su ga redovno obilazili samo Zoran Kalezić, Lepa Lukić, Merima Njegomir i Usnija Redžepova, dok je ostale posete sam Toma odbijao jer “nije želio da ga gledaju takvog”.

Nakon Tomine smrti, iznenadio je gest Predraga Živkovića Tozovca

– Jako me je iznenadio Tozovac. Nazvao me je i rekao: ‘Čuo sam da ideš za Kanadu. Ne interesuje me da li imaš ili nemaš, spreman sam da dam 30.000 dolara tebi i tvom sinu da se snađete.’ Bila sam u šoku. Zahvalila sam mu se i odbila. Prodala sam auto i s tim novcem otišla u Toronto – rekla je.

“Živio sa svojom tugom”

Gordana ističe da je posljednja pjesma koju je napisao — “Šta je to u meni što me tako boli” — zapravo najbolji opis njegove duše:

– Uvijek je govorio: ‘Moje pjesme će da žive i poslije mene. Živim sa svojim pjesmama, živim sa svojom tugom i na kraju, kad odem, sve će ostati, a ja ću i dalje biti sam… sam u svojoj duši.’ Tražio je odgovor u pjesmama i uvijek stavljao emocije ispred svega – istakla je ona.

Bonus video: