Tako funkcioniše onaj ko sadi baštu za vlastite potrebe, tako se radi u kompanijama. Tako je u svakom ozbiljnom poslu.
Kod nas uvijek postoji „ali“ koje čovjeka ostavi bez riječi. Tako naš Inspektorat uopšte ne vodi evidenciju o efektima svojih kontrola, odnosno izrečenih kazni. Konkretno, ne znaju koliko su trgovci, koji su nas oderali i koji nas deru sa cijenama, uplatili novca na ime izrečenih kazni!? A izrečeno je 3,6 miliona KM vlasnicima trgovina, benzinskih pumpi, pekara, mljekara i ostalima, jer su nezakonito formirali cijene. Naravno, veće cijene.
A svi se sjećamo da Inspektorat neće da saopšti nazive firmi do pravosnažnosti postupka. Plaše se tužbi ako izgube na sudu.
Međutim, niko iz Inspektorata nikada nije izašao u javnost da kaže onoliko koliko može.
– U prodavnici je prodavano brašno po cijeni većoj za pola marke po kilogramu – primjer je koji se sigurno dešavao u praksi, a nismo ga čuli.
U Inspektoratu ne znaju ni koliko kažnjenih je pokrenulo sudski postupak jer „ne vode takvu evidenciju“!?
Ne mogu da otkriju nazive firmi, ne znaju koliko je uplaćeno kazni niti koliko kažnjenih se žalilo.
Pa šta nam onda uopšte znači podatak koliko je izrečeno kazni? Šta taj podatak znači i inspektorima kada nemaju povratne informacije sa terena?
Dakle, očigledno je da stvari treba mijenjati iz korijena. Za početak, inspektori moraju biti nezavisni u radu, ako od njih očekujemo rezultate. Moraju biti dobro plaćeni i da se ne plaše šta će reći neki pumpaš ili trgovac. Samo na takav način njihov rad može biti opravdan i bez sumnje na čijoj su strani.
Do tada ćemo na sceni imati najskuplju hranu, divljanje cijena, nezaštićene građane koji, uzgred budi rečeno, i ne znaju od koga da traže zaštitu prava.
Kome da se obratimo za odštetu jer smo kupovali robu po nezakonitim, većim cijenama?
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu