Bogat rod, daleko iznad višegodišnjeg prosjeka, napuniće ambare semberskih ratara koji su odavno prazni, jer je prošlogodišnji rod prepolovila suša. Kukuruz je i odličnog kvaliteta na većini oranica, jedino na parcelama gdje se pojavilo oboljenje „crvenilo kukuruza“, rod će biti umanjen.
Semberski ratari ističu da su zadovoljni ovogodišnjim rodom kukuruza i da su prinosi od 10 do 15 tona po hektaru.
Žarko Lukić iz Krive Bare kaže da ne pamti ovako dobar rod. Iako nije primjenio punu agrotehniku, ubrao je tri puta više kukuruza nego lani.
Imam pod kukuruzom 20 duluma. Sijao sam hibrid 427. Bilo kiše, nisam ni špartao ni prihranjivao, ali uprkos tome ova sorta odlično se pokazala. Zadovoljan sam i prinosom i kvalitetom. Ostvario sam po dunumu 10 metara što je odličan prinos. Još samo cijena da bude dobra. Ova cijena od 25 KM po metru kukuruza ne pokriva ni troškove proizvodnje – kaže ovaj poljoprivrednik.
Zadovoljna je i Radojka Lukić iz Krive Bare.
– Ove godine sam posijala manje dunuma, a napuniću oba čardaka. Prošle godina sam imala veću površinu, a ni trećinu roda. Lani smo mnogo više ulagali kada je godina bila veoma loša. Ova je jedna od boljih, ali me brine samo ako bude niska cijena, jer obično tako bude. Ukoliko ne rodi kukuruz onda bude skup, a ako rodi moramo ga dati po veoma niskoj cijeni – kaže Radojka,
Na Poljoprivrednom društvu „Semberija“ već su požnjeli 13 hektara ranog kukuruza.
Upravnik Radne jedinice Ratarstvo Dragiša Aleksić kaže da je dobro što je berba počela ranije, jer su ambari već bili prazni, a stoka i živina se moraju ishraniti.
– Na našem imanju vlaga zrna je od 12 do 14,6 odsto, a poređenja radi, ranijih godina, vlažnost je bila i do 30 odsto. Ovaj kukuruz se mora sušiti vazdušnom strujom, a ne hemijskim sredstvima. Kukuruz je brzo došao iz jedne u drugu fazu pa je išao u silažu. Još imamo 500 hektara da da požanjemo. Prinos će biti odličan i neće pasti ispod sedam tona po hektaru – kaže Aleksić.
U ataru Golog Brda i Kojčinovca pojavilo se crvenilo kukuruza koje izazivaju insekti cikade.
Inžinjer poljoprivrede Jovo Vujević kaže da se ova bolest obično javlja u sušnim godinama i da značajno umanji prinos, čak i do 50 odsto.
– Pokušavamo da to rješimo na razne načine, jer je kod nas prisutna monokultura odnosno kukuruz se sije više godina na istoj parceli, a plodored je jedino rješenje. Bilo je problema i sa kukuruznom zlaticom. Larva ovog insekta uništava biljku i ona počinje da pada i apsolutno nema prinosa – kaže Vujević.
Niska cijena
I na oranicama lošeg kvaliteta, ratari očekuju dobar rod. Na ostalim parcelama prinosi su iznad višegodišnjeg prosjeka. Ratari očekuju dovoljno hrane za stoku, ali ne i dobru zaradu. Kažu, kada je bogat rod, cijena je niska.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu