Takođe su bogati antioksidansima, podržavaju zdravlje mozga, poboljšavaju probavu i pružaju osećaj sitosti, što ih čini odličnim među obrokom ili dodatkom jelima. Pistaći su i izvor energije i pomažu u održavanju ravnoteže šećera u krvi.
Uzgoj pistaća u Srbiji
Iako se prepoznaju kao mediteranski plod, pistaći se mogu uspješno gajiti i u Srbiji. Dejan Jakovljević iz Selišta već pet godina uzgaja sadnice i stabla pistaća. Trenutno posjeduje 50 stabala starih četiri godine i oko 200 novih sadnica koje će ostaviti da rađaju.
Jakovljević objašnjava da su pistaći otporna biljka: imaju mirisnu smolu koja odbija insekte i divljač, a zbog dubokog korijena dobro podnose sušu. Potrebna je samo osnovna zaštita protiv crne pegavosti u drugoj polovini ljeta, dok navodnjavanje nije obavezno. Sadnice se ne smrzavaju, a tokom zime ih nije potrebno štititi da ne bi prerano krenula vegetacija.
Sadnja je najpovoljnija u jesen, kako bi se biljke prilagodile i akumulirale vlagu, dok se žile aktiviraju krajem februara – najkasnije do kraja januara. Prvi plodovi mogu se očekivati nakon tri do četiri godine, a u početku prinos nije visok.
Isplativost i prinos
Ako se uzme u obzir cijena pistaća i prosječan prinos od 15 kg po stablu u desetoj godini, uzgoj može biti vrlo isplativ. U Hrvatskoj se kilogram pistaća prodaje od 20 evra naviše. Pistaći dugo žive – iranske sorte i do 100 godina, dok kalifornijske sorte traju oko 35 godina.
Idealni uslovi za uzgoj
Pistaći potiču iz Irana i otporni su plod, podnose temperature od -25 do +50 °C, ali im je potrebno puno sunca za fotosintezu i sazrevanje plodova. Mogu rasti na gotovo svim tipovima tla, ali tlo mora biti propusno. Sadnja se obavlja na razmaku 4,5×6 ili 5×5 m, a stabla rastu do oko 6 m, veličinom slična kajsiji ili šljivi.
Dejan Jakovljević uzgaja sorte Aegina, Kerman i Peters. Aegina je grčka sorta pogodna za primorje, Kerman je iranska sorta otporna na kontinentalnu klimu i čini oko 70 odsto svjetskih zasada, dok Peters služi kao oprašivač i ne daje plodove. Muške sadnice se raspoređuju u radijusu od 30 m da oprašuju plodonosna stabla.
U Srbiji, sadnice stare 12 godina daju preko 15 kg plodova, dok u Turskoj, u punoj snazi od oko 20 godina, prinos može biti oko 25 kg po stablu.
Tržište i interes
Najveći interes za pistaće dolazi od malih proizvođača i ljubitelja egzotičnih biljaka. Sadnice se najčešće kupuju za dvorišta i manje površine, a cijena im je između 15 i 20 evra, u zavisnosti od klase.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.