EU odbija da uđe u američke trgovinske ratove, da li će joj poći za rukom: Donald Tramp traži kaznene carine za Kinu i Indiju

Donald Tramp je iznio prijedlog o kojem je prvi pisao Financial Times, a potvrdila za CNBC dva izvora upoznata s temom — kada je u utorak pozvan na sastanak sa visokim američkim i evropskim zvaničnicima u Vašingtonu. SAD su takođe bile spremne da „preslikaju“ sve carine koje bi Evropa uvela zemljama, dodaje izvještaj FT-a. Bijela kuća još nije odgovorila na zahtjev CNBC-ja za komentar.

Upitan da prokomentariše Trampov prijedlog, portparol Evropske komisije rekao je u srijedu da ne može da otkrije detalje sastanka zbog povjerljivosti, napominjući:

“EU je sarađivala sa svim relevantnim globalnim partnerima, uključujući Indiju i Kinu, u okviru sprovođenja svojih sankcija. Ova saradnja će se nastaviti.“

Komisija se pozvala na svoj 19. paket mjera protiv Moskve, rekavši da je „dodala nove instrumente sankcija koji nam omogućavaju da ciljamo na obilaženje preko trećih zemalja“ i da su SAD „od presudnog značaja“ u nastojanjima Brisela da poveća pritisak na rusku ratnu ekonomiju.

Vrijeme

Traženje od EU da uvede carine ključnim ruskim energetskim klijentima Indiji i Kini viđeno je kao još jedan način da se kazni njihova trgovina s Moskvom i da se izvrši pritisak na Rusiju da okonča rat u Ukrajini.

Ipak, evropski zvaničnici djeluju oprezno da ne otuđe Kinu i Indiju, a tajming Trampovog zahtijeva izaziva čuđenje jer Vašington trenutno pregovara o trgovinskom sporazumu sa Nju Delhijem.

SAD su već uvele 50% carinu Indiji, uključujući i 25% kaznenu tarifu zbog kupovina ruske nafte. Indija tvrdi da su te carine „nepravedne, neopravdane i nerazumne“, dok istovremeno kritikuje trgovinu SAD i EU sa Rusijom.

Jan Bremer, osnivač Eurasia Group, rekao je za da je posljednji zahtjev Bijele kuće EU „teško uskladiti sa Trampovim nastojanjima da postigne trgovinski sporazum sa Indijom i Kinom, što mu je prioritet u odnosu na prekid vatre u Ukrajini (a kamoli pitanja poput transatlantske kolektivne bezbjednosti i odvraćanja)“.

“To više liči na pokušaj da se odgovornost za oštriji odgovor prebaci na Evropu, stvarajući političko pokriće za američku neaktivnost po pitanju sankcija, dok se izbjegava direktan udar na odnose SAD-Kina.“

“Evropa treba da kaže ne”

Analitičari smatraju da EU teško da će pristati. Ne samo da bi blok bio oprezan da usvoji Trampovu spornu carinsku strategiju i time sruši svoje odnose s Indijom i Kinom — uprkos ekonomskoj rivalstvu sa azijskim silama — već i zato što EU ima sopstven, složen trgovinski odnos sa Rusijom.

– Svi znaju da, ako Evropljani nisu uspjeli da se odviknu od ruske energije više od tri i po godine od početka rata, sigurno se neće sami odseći od svog najvećeg dobavljača uvozne robe – izjavio je Bremer iz Eurasia Group.

Drugi analitičari su primijetili da Evropa, za razliku od Trampa, ima averziju prema korišćenju carina kao trgovinskog oružja, tvrdeći da blok ne bi trebalo da bude uvučen u njegove trgovinske ratove.

– Niko u Evropi ne vjeruje da su carine efikasan instrument trgovinske politike … Evropa bi radije koristila diplomatiju da riješi probleme, nego otvoreni trgovinski rat – rekao je Bil Blejn, tržišni strateg i osnivač londonske firme Wind Shift Capital, u svom biltenu Morning Porridge u srijedu.

– Odgovor Evrope treba da bude ‘ne’. Tramp je uzburkao osinje gnezdo – neka se sam nosi sa posljedicama. Ali hajde da vidimo šta će biti – zaključio je Blejn.

Veza sa Rusijom

EU ima složen trgovinski odnos sa Rusijom. To će vjerovatno spriječiti blok da kazni druge države zbog poslovanja s Moskvom, dok to i sama čini — doduše na znatno nižem nivou nego prije početka rata u Ukrajini 2022.

Bilateralna trgovina EU sa susjedom iznosila je 67,5 milijardi evra (78,1 milijardu dolara) u 2024, prema podacima Evropske komisije, pri čemu je uvoz EU vredeo 35,9 milijardi evra i bio dominantno u oblasti goriva i rudarstva. Izvoz EU u Rusiju dostigao je 31,5 milijardi evra 2024.

EU se mučila da se potpuno odrekne uvoza ruskog gasa i LNG-a (tečnog prirodnog gasa). Udio Rusije u uvozu gasa preko gasovoda u EU pao je sa preko 40% u 2021. na oko 11,6% u 2024, dok je Moskva činila manje od 19% ukupnog uvoza gasa i LNG-a u EU 2024, pokazuju podaci komisije.

SAD su ohrabrivale svoje evropske saveznike da pređu na američki LNG.

Tramp je rekao da se EU obavezala, kao dio svog okvirnog trgovinskog sporazuma sa SAD — kojim su nametnute 15% carine na izvoz bloka u SAD — da kupuje američki LNG, naftu i nuklearne energetske proizvode, sa očekivanom vrijednošću preuzimanja od 750 milijardi dolara tokom naredne tri godine.

Američki sekretar za unutrašnje poslove Dag Burgam rekao je da Trampova administracija nastoji da poveća udeo SAD na energetskom tržištu Evrope, piše Blic.

– [Izvoz] LNG-a bi bio jedna od najlakših stvari: stavite ga na brod, pošaljete ovdje. Istisnete ruski gas, svedete njihov tržišni udio u Evropi na nulu i povećate američki tržišni udio. To je sjajno za Ameriku, sjajno za naše saveznike, i prestajemo da finansiramo rusku stranu rata – rekao je on.