Osim izuzetno ozbiljnih posljedica koje izaziva po zdravlje, zavisnost od duvanskog dima je jednako snaža, ako ne i jača od zavisnosti o kokainu.
Cigarete su označene kao glavni krivac pojačanog obolijevanja od brojnih nezaraznih bolesti, kao što su karcinomi, prije svega pluća, ali i kardiovaskularna oboljenja, upozoravaju stručnjaci.
Međutim, osim običnih građana, sa ovim porokom bori se i značajan broj zdravstvenih radnika u BiH.
Povodom Međunarodnog dana protiv duvanskog dima koji je obilježen prije nekoliko dana, iz Zavoda za javno zdravstvo FBiH podsjetili su na rezultate istraživanja sprovedenog 2018. na uzorku od 920
doktora i medicinskih sestara u timovima porodične medicine, koji su pokazali da je među zdravstvenim radnicima 35 odsto pušača. Od toga, 28 odsto puši svaki dan, a sedam odsto povremeno.

– Značajno je da veoma mali procenat, deset odsto njih, izjavljuje da su spremni odmah prestati pušiti, 47 odsto razmišlja o prestanku pušenja, a 43 odsto nije spremno za prestanak pušenja, niti o tome razmišlja. Visoka prevalenca pušenja među zdravstvenim radnicima u FBiH ukazuje na potrebu sistemskog pristupa u odvikavanju i prestanku pušenja i kod ove grupe profesionalaca, koji svakodnevno pružaju usluge zaštite zdravlja stanovništva, predstavljajući ne samo izvor znanja nego i primjere ponašanja vezanih za zdravlje svojim pacijentima i javnosti – poručili su iz ovog zavoda.
Projektom odvikavanja od pušenja medicinara bili su obuhvaćeni i domovi zdravlaj u RS, a istraživanje je urađeno na uzorku od 313 zdravstvenih radnika.
„U službama porodične medicine sedam izabranih domova zdravlja u RS je 22,7 odsto svakodnevnih i osam odsto povremenih pušača, značajno više među medicinskim tehničarima u odnosu na doktore medicine. Najveći procenat, njih 28,1 odsto, puši dve do tri decenije, dok 27,1 odsto ima 30 i više godina pušačkog staža. Bivših pušača je 10,5 odsto, značajno više među doktorima medicine. Približno četvrtina pušača zapali prvu cigaretu do pola sata nakon buđenja. Najveći procenat zdravstvenih radnika – 61,5 odsto planira prestanak pušenja, a više od četvrtine zdravstvenih radnika je spremno prestati pušiti u narednih 30 dana, bez značajne razlike prema profilu zdravstvenih radnika. Mali procenat zdravstvenih radnika je koristio stručnu pomoć i farmakoterapijski pristup u procesu odvikavanja od pušenja duvana. Približno četvrtina zdravstvenih radnika je spremna da učestvuje u programu odvikavanja od pušenja duvana, a za više od dvije trećine zdravstvenih radnika je potrebna dodatna motivacija za učešće u program”, navedeno je u studiji “Pušačke navike zdravstvenih rtadnika u porodičnoj medicine u RS”.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu