Društvo

INKLUZIJA U ŠKOLAMA "Sve manje ljudi žele da rade kao LIČNI PRATIOCI, empatiju nemaju ni djeca, ni odrasli"

Inkluzija je u potpunosti zaživjela u obrazovnom sistemu Srbije, sudeći prema izveštaju Zaštitnika građana.

učionica , osnovna skola
FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RINGIER

U praksi, međutim, i dalje ima mnogo problema, negativnih stavova i otpora. Jedan od problema, na koji ukazuju i roditelji i nastavnici, jeste nedovoljna podrška i đacima i nastavnicima i roditeljima.

Usvajanjem zakona 2009. inkluzivno obrazovanje ušlo je u škole na velika vrata. Poslije početnog entuzijazma, mnogi roditelji, zbog brojnih problema, svoju djecu s invaliditetom prebacuju u specijalizovane škole.

Ima i pozitivnih iskustava.

-Ja sam mama sad već momka od 27 godina sa autizmom koji je prošao sistem redovnog obrazovanja u Srbiji. Najviše je to bilo zahvaljujući direktorima, koji su poštovali zakon, i nije bilo pogovora, nije se postavljalo pitanje da li to dijete treba da bude u odjeljenju. Kada se to tako postavi onda se i otpori nekako savladavaju – rekla je Snežana Lazarević iz Inicijative za podršku osobama sa invaliditetom.

Dve trećine učenika smatra da njihovi drugari kojima je potrebna dodatna podrška remete obrazovanje.

-Nastavnici smatraju da je neophodan asistent u nastavi, da je neophodan rad sa defektologom za rad sa djecom, da je potreban stručnjak koji bi usmjeravao nastavnike na koji način da sprovode inkluziju tokom nastavnog procesa -kaže Dragana Radojević iz istraživačkog tima Zaštitnika građana.

Na ličnog pratioca za dijete godinama se čeka, žale se roditelji. Neke lokalne samouprave ih uopšte nemaju jer nisu u stanju da ih finansiraju.

– Jedan od problema s kojim se suočavamo iz dana u dan i sve veći i sve prisutniji – činjenica je da sve manje i manje ljudi žele da rade kao lični pratioci. Nije nama empatija problem samo kod dece, nama je problem empatija kod odraslih – kaže Nikola Selaković, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Pročitajte još

Zaštitnik građana Zoran Pašalić tvrdi da nema nazadovanja u inkluzivnom procesu.

Svako gleda iz svog aspekta ili svog ugla. Zato je potrebno da se određeno vrijeme uloži da bi se neke promjene usvoje, one koje su bitne, a to je lični odnos onih koji se bave tom djecom, svakako i roditelja te djece i cijelog društva – da se tome posebna pažnja posveti – kaže Pašalić.

Jedna od preporuka nadležnima jeste da obezbijede finansijske i ljudske kapacitete kako bi svako dijete kome je potrebna dodatna podrška u obrazovanju tu podršku i dobilo, prenosi RTS.

Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu