Za mljekare „bolan kompromis“, za vlast „uspjeh“, ali je priča o protestima utihnula.
Nemajući kud, domaći farmeri su pristali na 2 dodatna feninga po litru mlijeka. Tražili su 5, ali su ostali kraćih rukava nego što se nadali… .
Boli to, priznaje i naš seljak, ali, što naš narod kaže – bolje i ranjen, nego ubijen…
Ako ne više, ono bar jednako, boli ih i to što su, tražeći bolji život za svoje porodice, od strane vlasti označeni kao rušitelji institucija Srpske?! A ko god zna makar djelić njihove svakodnevice, jasno mu je da oni niti su kadri niti imaju vremena da ruše bilo šta, osim da se od rintanja od jutra do sutra, sruše u svoje postelje.
Od posla preko glave, samo dio njih uspio je da se odazove protestima u Banjaluci, koje je vaskolika javnost budno pratila. Naime, o protestu mljekara pričali su i taksisti, i trgovci, i frizeri… Tačnije, svi oni koje je pritisla neka muka i koji znaju da i njima, prije ili kasnije, ne gine ulica.
Iz Saveza sindikata Srpske već su pozvali Vladu da zauzda divljanje cijene roba, usluga i komunalija, inače će, kako su upozorili, stvar uzeti u svoje ruke. Poručili su da radnici ne žele samo da preživljavaju, nego da im se pruži mogućnost dostojanstvenog života.
Dakle, još jedna kategorija koja želi život bez siromaštva i poniženja, pored mljekara, farmera, penzionera, boraca…
Da li će i oni, kad više ne budu mogli ni da životare, pa izađu na ulice kako bi se muka koja ih tišti jače čula, biti rušitelji Srpske?! S druge strane, nikoga ne tangira to što se njihove porodice već dugo urušavaju pod teretom sve skupljih cegera iz trgovina i sve većih računa.
Bitno je da ćute i trpe, ali isključivo u svoja četiri zida…
Jer, svako javno nezadovoljstvo u Srpskoj tretira se i tretiraće se kao urušavanje države čije interese, jelte, brane samo oni odozgo.
Ispada da ta ista država još stoji na nogama, isključivo zbog toga što siromašni i obespravljeni – ćute!
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.